„Овде станује срећа, али и неправда“
Дојче веле 29.10.2018
Долазе из Авганистана, Сирије, Сомалије, Гвинеје. Сами, без родитеља. Често су на путу до Немачке били у животној опасности. Млади су. Вредно раде да изграде нови живот. Бити сам је тешко – али старатељи помажу.
„Имала сам десет година када сам задњи пут загрлила баку. Имала сам десет година када ми је одузето детињство“. Пред публиком на Омладинском културном фестивалу „Дијакони“, 15-годишња Ројин Намер чита своју песму о изгубљеном детињству у њеном родном селу у Сирији. У публици – тишина. Фестивал је организован за малолетне избеглице које су стигле у Немачку без пратње и за њихове старатеље. Присутни пажљиво слушају поезију и текстове о
