Amsterdam

Prijatelju, reci sebi da život jeste film. Ušuškano međ knjigama, gle, davnašnje pismo, davno izgubljeno, u kom mi zahvaljuje za pesme – posebno za onu u kojoj je spomenuta. Sećam se našeg opraštanja u Regensburgu. Uz pivo smo jeli ćufte i kiseli kupus, dok su pahuljice lebdele, a Dunav se kovitlao kroz drevne lukove. Rekla mi je da je trudna, i da ju je dečko ostavio, no te su mi pametne oči govorile da želi isto što i ja, isto toliko. U filmu,