Амстердам

Пријатељу, реци себи да живот јесте филм. Ушушкано међ књигама, гле, давнашње писмо, давно изгубљено, у ком ми захваљује за песме – посебно за ону у којој је споменута. Сећам се нашег опраштања у Регенсбургу. Уз пиво смо јели ћуфте и кисели купус, док су пахуљице лебделе, а Дунав се ковитлао кроз древне лукове. Рекла ми је да је трудна, и да ју је дечко оставио, но те су ми паметне очи говориле да жели исто што и ја, исто толико. У филму,