"Ja te čekam… ti ćeš doći!" Kako je Branislav Nušić pisao posle pogibije sina

Da li je odista vera jača od tuge a nada snažnija od bola? I na mojim je rukama niklo jedinče i ja sam ga, grbeći se i posrćući pod teretom života, prehranjivao i hranio, krepio i branio, negovao i podizao, dok ga nisam spustio na noge. I ja sam imao svojih nada, i ja sam imao svojih snova. I ja sam svoga jedinca sa blagoslovom ispraćao i sačekavao ga na obali života, kad bi se otisnuo na more. I ja sam pun nade, pun vere, očekivao sretan dan