До мене је

Рекло би моје старије дијете, кад је била дијете, „дан ко и сваки први дан“. Нешто као оно „црногорско“ „први – ја до њега“. Никако други. Након више – мање успјешних, скоро па у цугу пет сати брзог спавања, у осам и двадесет, попијена топла лимунада, четири бомбоне, глава међу рукама, први, можда већ до њега још један гутљај јаче дозе кофеина, прибаламбана цигарчина, Петра угодно испружена на рамени ма ми, по ко зна који пут неуспјешно