Utihnula je pesma salašara, ne čuje se ni škripa đermova
RTS 18.11.2018
I dok je u Vojvodini sve više modernih salaša, koji privlače sve više gostiju, oni tradicionalni ubrzano nestaju. Prvi salaši u Vojvodini, s početka devetnaestog veka, bili su improvizovana privredna staništa stočara. Sada, sve veći broj mladih u potrazi za boljim životom odlazi u gradove, a salaši ostaju prepušteni sve ređim i uglavnom starijim zaljubljenicima u ovakav način života.
Odavno je utihnula pesma salašara, ne čuje se ni škripa starih đermova, a po nepreglednoj banatskoj ravnici ne vide se ni konji čilaši. Ostala su samo sećanja na ta stara sretna i pomalo setna vremena retkih zaljubljenika koji su rođeni baš tu i odlučili da ceo život posvete salašima. Bračni par Ferenc i Katica Erdelji žive na baš takvom jednom salašu starijem od jednog veka. "Ustajemo u pet sati, popijemo kafu i razlaz – muž ode da muze a ja
