Gde je gradska pijaca sakrila Gospođu Mekiku
Danas 26.11.2018 | Piše: Joan McQueeney Mitrić
Jednog decembarskog dana davne 1968. na Kalenić pijaci upoznala sam prodavačicu mekika – „gospođu mekiku“, kako sam je nazvala.
Tada sam bila novopečena beogradska snajka koja je došla prvi put sa svojim budućim mužem iz Kalifornije u Beograd. Nekoliko dana pre svadbe, koja je bila u selu Lipolist, boravili smo kod tetka Jele u Braničevskoj ulici. „Idi na Kalenić i nađi ženu koja prodaje divne, vruće mekike sa sirom. Ona je na kraju Kalenića – ugao Maksima Gorkog. Uzmi tri ili četiri, al’ nek budu reš“, jedno jutro rekla mi je tetka Jela. Tako je reč „reš“ postala prva
