Протест жутих прслука: Макрон обећава повећање плата

Француски председник Емануел Макрон обећао је повећање минималне зараде и пореске олакшице, као одговор на насилне протесте који трају већ недељама.

Грађани протестују због повећања цене горива, трошкова живота и других проблема.

Током телевизијског обраћања, Макрон је осудио насиље, али је рекао да је гнев демонстраната „дубоко укорењен и из много разлога оправдан&qуот;.

Минимална зарада на месечном нивоу ће бити повећана за сто евра од 2019. године, рекао је.

Планирано повећање пореза за пензионере са ниским примањима неће бити спроведено, прековремени рад неће бити опорезован, а послодавци ће добити подстицај да запосленима исплаћују бонус на крају године, који се неће опрорезивати, додао је Макрон.

Ипак, одбио је да поново уведе порез за богате, рекавши да би то „ослабило&qуот; Француску. „Морамо да отварамо нова радна места&qуот;, рекао је Макрон.

Минимална цена рада биће повећана за седам одсто.

---

Макрон „није имао избора&qуот;

Хју Скофилд, ББЦ Париз

Људи су желели нешто више од обичног обећања политичара. Желели су нове мере, новчанице у џеповима и уочљива побољшања у свакодневном животу.

Председник Макрон је примио поруку. Заправо, није имао избора. Причање бесмислица о изазовима у будућности и потребом за изградњом нације би само разбеснело жуте прслуке.

Дакле овде - у сржи проблема - постоје четири јасне промене: повећање минималне зараде; укидање пореза на прековремени рад; охрабривање послодаваца да запосленима исплаћују бонус без опорезивања; и престанак оптерећивања пензионера.

Плус доза понизности и обећање да ће нови „национални уговор&qуот; бити изграђен на оцнову реформи изборног система и већих консултација са покрајинама.

Додајте на то и раније уступке - одустајање од повећања цене горива и олакшице за људе који морају аутомобилом да иду на посао - и жути прслуци одједном постају један од најуспешнијих покрета модерног времена.

За само четири недеље након првог видео снимка који се појавио на Фејсбуку, потпуно су преокренули француску социјалну и економску политику. И то све без неке јасне листе захтева.

---

Шта је Макрон изјавио о протестима?

Макрон, који се досад није превише изјашњавао о протестима, признао је да су многи људи несрећни због услова живота и да су стекли утисак „да их нико не слуша&qуот;.

Рекао је да је у последњих 40 година „у великој мери порастао број села и делова града у којима су јавне службе подбациле и животни услови се погоршали&qуот;.

Постоји много људи „чији статус у друштву није признат. На кукавички начин, навикли смо се на то и деловало је као да смо на њих заборавили.&qуот;

„Свестан сам сопствене одговорности у овој ситуацији - можда сте стекли утисак да имам друге бриге и приоритете. Знам да су неке од вас повредиле моје речи&qуот;, додао је.

Макрон, бивши банкар, раније је критикован како нема слуха за проблеме обичних људи.

Какве су реакције?

Бенџамин Каучи, један од демонстраната, одбио је предлоге у изјави за локалну телевизију.

„Ово су некакве полу-мере. Верујемо да Макрон може да пружи много више.&qуот;

Његови политички противници су такође критиковали потезе: вођа левице Жан-Лук Меланшон каже да очекује нове протесте. Десно-орјентисани политичар Ерик Ворт је потезе описао као „краткорочна&qуот; решења, док је представница деснице Марин Ле Пен рекла да је Макрон признао неке, али не све грешке.

У међувремену, представници анти-расистичке невладине организације СОС расизам (СОС Рацисме) изјавили су за лист Фигаро да су забринути због Макронових коментара о мигрантима.

Ко су „жути прслуци&qуот;?

Такозвани „жути прслуци&qуот;, демонстранти који носе жуте флуросцентне прслуке које возачи морају да имају у аутомобилима, прво су се бунили због повећања такси на дизел гориво.

Макрон је рекао да је његов мотив за повећање такси била заштита животне околине.

Влада је касније обуставила тај план, али жути прслуци се нису умирили.

Протести су организовани преко друштвених мрежа и обухватају све стране политичког спектра - од анархиста са крајње левице, до националист са крајње деснице, до оних умерених који су између.

Како су се протести одвијали

• 17. новембар: 282.000 демонстраната - један је погинуо, 409 је повређено - 73 приведено
• 24. новембар: 166.000 демонстраната - 84 рањено - 307 приведено
• 1. децембар: 136.000 демонстраната - један погинуо, 263 рањено - 630 приведено
• 8. децембар: 136.000 демонстраната - 118 рањено - 1.220 у притвору

(ББЦ Невс, 12.11.2018)