U slavu laži

Krajem prošle godine družio sam se jednog popodneva sa saborcem sa klase dramaturgije ’98. Nakon što smo odradili svoju rutinu („da li vas prate?“, „biću u uglu parkinga“, „promenio sam mesto, tamo nije bilo sigurno“) i seli u post-hipsterski lokal u Cetinjskoj, kolega je rekao da se bavi saradnjom na scenariju serije po nekakvoj knjizi Milovana Vitezovića („bljak, fuj“, par sekundi je moj snobovski um za sebe komentarisao literarni predložak