Србија о којој маштамо
Данас 18.12.2018 | Пише: Никола Крстић
По не знам који пут седим са другаром, тамо у паркићу код Вука, и тако дангубећи жваћемо о вечитој енигми да ли ће овде икада бити боље.
Наравно да смо споменули све могуће политичаре, и ове живе, и оне мртве; и шта је овај урадио, а шта је у ствари могао; и шта је овај покушао, а није успео, а шта онај није, а могао је; па шта нам овај други ради, те због чега је ово овако, а оно онако; па ту, као, покушавамо да проникнемо разлоге, какви су исходи, и како је то могло да се избегне, а заправо није. И онда, баш негде на растанку, када је пала рука руци, само схватим да је цела та
