Белешке једног уредника: Гојко Божовић о Петру Кочићу: Глас смисла, објава ведрине

Петар Кочић је једно од најлепших имена у историји српске књижевности. У тих десет слова, од којих првих пет призивају стену, а других пет пркосни стуб, стала је непоновљива људска и књижевна авантура у којој је Кочић писао отимајући од живота, а живео је без плана и реда, ношен страстима и вихорима, знајући шта хоће, али не знајући у каквом ће свету дочекати сутрашњи дан. Постоје најмање три разлога због којих се може тврдити како је