Несташице, хиперинфлација и ратови у којима нисмо: приче из Београда 1993.

Стајем на шипку од банкине на крају надвожњака који обележава крај Бановог брда и почетак Жаркова. У руци су ми кесе с грицкалицама, смоки, чачански чипс и онај грицко. Ортаци иза носе гајбу са пићем, има кока коле, а има и пиво, Пећко. Пиће се вечерас обилато, можда трећи-четврти пут у животу. Јер остало је још седам-осам сати до нове године и краја ове најлуђе године до сада, у којој сам кренуо у средњу школу. Стојим левом ногом на шипки док