Израел (1): Амос храбри и снажни
Данас 21.01.2019 | Пише: Радивој Цветићанин
Дописница Амос Оз склопио је заувек очи 20. тевета 5779. (Свет је настао, или тачније: Адам и Ева створени су пре тих, дакле, пет миленијума и осам скоро векова.) Три дана касније, 23. тевета, покопан је у кибуцу Хулда, на југу Израела, уз – како су писале новине – меланхоличне хебрејске тужбалице.
Чула се и фрула (новине су рекле: и флаута, али није важно) на којој је његова супруга Нили за опроштај извела „Ноћ галилејску“. Било је потресно, јер је било пуно истинске туге. Као у нашим селима. Кад сам, 3. јануара ове године, стигао у Тел Авив – нека вас не збуне оне године горе, оне су, дакако, из хебрејског календара, стигао сам и ја 5779, та је још трајала – о Амосу Озу није се било престало говорити. Оз јесте акламиран као највећи живи
