Pozorišna kritika: „Til Ojlenšpigel – o proseravanju” u Ujvideki sinhazu
Dnevnik 20.02.2019 | Dnevnik.rs
Avanture barona Minhauzena, po tekstovima Rudolfa Eriha Raspea, junaci Marka Tvena i filozofija proseravanja (bullshit) Harija Frankfurta, poslužile su Dejanu Prćiću kao dodatno štivo da dramaturški uobliči predstavu „Til Ojlenšpigel – o proseravanju“, koju je u Novosadskom pozorištu/ Uvideki sinhaz režirala Tara Manić.
Kome naslov nije jasan, ima podnaslov. A moglo bi se reći i obrnuto. O čemu je i „zašto“ predstava? Til Ojlenšpigel je, za one koji nisu proučavali nemačku književnost (a i autor ovog teksta se morao dodatno uputiti), lik iz priča nalik onim Marina Držića ili Miroslava Krleže. Pomet ili Kerempuh. Lik iz naroda, legenda, koja je ljudima nazbilj olakšavala suživot sa ljudima nahvao. Dakako, lik koji svoju genezu ima i u komediji del arte, nekad
