Dosta smo opraštali farisejima
Danas 05.03.2019 | Piše: Saša R. Živić
Treba napraviti "Index prohibitorum" ličnosti koje su ćutale ili povlađivale Vučiću Sve je zapisano u pesmama… Oskar Davičo je zavapio „oj, Srbijo, među šljivama, oj, Srbijo, među bunama… to lice što nije lice, ti dani što nisu dani, ti dani ranjenih lica, trnje im ne može ništa i ništa – udari“… Kao da je opisivao trenutnu političku situaciju: „lice što nije lice“ predsednika Vučića i naša „ranjena lica“ – džaba nas udara…
Nekadašnji Idol Nebojša Krstić (sada može biti idol samo Lavu Pajkiću) u „Poslednjim danima“ peva „čeka me moj Bog, čeka me moj Bog, noću sam dvojnik svoj, čeka me moj Bog“… I dočekao je Boga i verno mu služi. Potpuno mi je nejasno, da li Nebojše Krstići (koji se ponekad zovu i Dragomir Anđelković, Dejan Vuk Stanković, Branko Radun ili Dejan Miletić…) zaista misle da su najpametniji i nezamenljivi pa svako jutro jure sa nacionalne televizije na
