Доста смо опраштали фарисејима
Данас 05.03.2019 | Пише: Саша Р. Живић
Треба направити "Индекс прохибиторум" личности које су ћутале или повлађивале Вучићу Све је записано у песмама… Оскар Давичо је завапио „ој, Србијо, међу шљивама, ој, Србијо, међу бунама… то лице што није лице, ти дани што нису дани, ти дани рањених лица, трње им не може ништа и ништа – удари“… Као да је описивао тренутну политичку ситуацију: „лице што није лице“ председника Вучића и наша „рањена лица“ – џаба нас удара…
Некадашњи Идол Небојша Крстић (сада може бити идол само Лаву Пајкићу) у „Последњим данима“ пева „чека ме мој Бог, чека ме мој Бог, ноћу сам двојник свој, чека ме мој Бог“… И дочекао је Бога и верно му служи. Потпуно ми је нејасно, да ли Небојше Крстићи (који се понекад зову и Драгомир Анђелковић, Дејан Вук Станковић, Бранко Радун или Дејан Милетић…) заиста мисле да су најпаметнији и незаменљиви па свако јутро јуре са националне телевизије на
