Suđenje Miroslavu Miškoviću - kako teče „proces veka“

Sudsko veće Posebnog odeljenja Višeg suda za organizovani kriminal prvostepeno osudilo vlasnika „Delta holdinga" na dve i po godine zatvora i kaznu od osam miliona dinara.

BBC News 08.03.2019

Miroslav Mišković ispred Specijalnog suda, mart 2015. — Miroslav Mišković tvrdi da je optužnica protiv njega lažna

Posle skoro šest godina, suđenje Miroslavu Miškoviću, jednom od najbogatijih poslovnih ljudi u Srbiji, još nije ni blizu kraja.

Bez obzira što je drugi put doneta prvostepena presuda, optuženi i na nju mogu da se žale Apelacionom sudu. Tek kada taj sud donese presudu, ona će biti konačna.

Viši sud za organizovani kriminal u petak je prvostepeno osudio vlasnika „Delta holdinga" na dve i po godine zatvora i kaznu od osam miliona dinara.

Miškovićev sin, Marko, osuđen je na godinu dana kućnog zatvora i treba da vrati istu sumu kao i njegov otac, prenosi TV N1.

Vlasnik „Nibens grupe", optužen zajedno sa Miškovićima, Milo Đurašković dobio je najveću zatvorsku kaznu - četiri godine i tri meseca zatvora zbog poreske utaje i zloupotrebe položaja, i kaznu od šest miliona dinara.

I to nije sve - Đurašković će morati u budžet da uplati 142 miliona dinara, a sa još šestoro osuđenih za malverzacije u kruševačkoj Fabrici maziva sud traži da solidarno plate štetu od dve milijarde i 800 miliona dinara u roku od tri meseca.

Od najvećeg privrednika do hapšenja

Ovom postupku prethodio je onaj zbog kojeg je vlasnik „Delte" u pritvoru proveo 7,5 meseci.

„Proces veka", kako su ga nazivali mediji u Srbiji, počeo je u novembru 2013 godine, a vođen je protiv 11 optuženih.

Mišković je mogućnost da se brani sa slobode morao da plati 12 miliona evra u gotovini, što je najveći iznos jemstva u istoriji srpskog pravosuđa.

Istovremeno mu je bio oduzet pasoš, a blokirana mu je i imovina, lična i kompanijska. On je procenio da je ona vredna skoro 50 miliona evra.

Mlađem Miškoviću tada je određena kaucija od 3,5 miliona evra.

Novi preokret usledio je 2015. godine kada je Miškovićev slučaj spojen sa suđenjem Đuraškoviću pa je proces krenuo ispočetka, a novim sudskim većem od tada predsedava sudija Maja Ilić.

To veće je godinu dana kasnije presudom Miškovića oslobodilo za malverzacije sa putarskim preduzećima, ali osudilo na pet godina zatvora zbog pomaganja sinu da utaji 320 miliona dinara poreza.

Istom odlukom Marko je osuđen na 3,5 godine zatvora.

Presudu je septembra 2017. ukinuo Apelacioni sud i naložio novo suđenje.

Miroslav Mišković, mart 2015. — Mišković dolazio na ročišta, ali nije bio na izricanju presude

U ponovljenom postupku, gde se Miškoviću sudi za optužbe da je pomogao sinu Marku da utaji 320 miliona dinara poreza, tužilaštvo je u decembru 2018. tražilo zatvor od pet godina za njega i četiri godine za Marka.

Odbrana je, zatraživši oslobađajuću presudu, istakla „da će ona biti mera nezavisnosti pravosuđa".

Iznoseći završnu reč u tom postupku Mišković je ponovio da je „optužnica protiv njega lažna".

„Sudili ste mi uz glasno navijanje tabloida, tako sam u jednoj godini imao 60 ročišta", rekao je biznismen.

On je tada tvrdio da je u toj istoj godini u procesu ubicama Slavka Ćuruvije održano samo 10 ročišta i to s obrazloženjem da nema slobodnih sala.

„Izgleda da sam sve sale i sve termine ja zauzeo", žalio se Mišković.

Milo Đurašković, Specijalni sud, mart 2015. — Milo Đurašković prvostepeno osuđen na četiri godine i tri meseca zatvora i novčanu kaznu

Detalji hapšenja

Mišković uhapšen je 12. decembra 2012. godine zbog sumnje da je učestvovao u malverzacijama u putarskim preduzećima.

U to vreme je važio za „najvećeg privrednika u Srbiji". Njegova kompanija „Delta holding" je pre prodaje „Maksija" belgijskoj kompaniji „Deleze" 2011. zapošljavala 25.000 ljudi.

U medijima je ovo hapšenje predstavljeno kao rešenost nove vlade, u kojoj je prvi potredsednik bio Aleksandar Vučić, da se obračuna sa korupcijom.

Tužilaštvo za organizovani kriminal podiglo je u 9. maja 2013. optužnicu protiv Miškovića i još 10 osoba.

„Na teret im se stavlja krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica u saizvršilaštvu i poreska utaja", rekao je tadašnji specijalni tužilac Miljko Radisavljević i precizirao da je za oba dela zaprećena kazna do 10 godina zatvora.