Суђење Мирославу Мишковићу - како тече „процес века“

Судско веће Посебног одељења Вишег суда за организовани криминал првостепено осудило власника „Делта холдинга" на две и по године затвора и казну од осам милиона динара.

BBC News 08.03.2019

Miroslav Mišković ispred Specijalnog suda, mart 2015. — Мирослав Мишковић тврди да је оптужница против њега лажна

После скоро шест година, суђење Мирославу Мишковићу, једном од најбогатијих пословних људи у Србији, још није ни близу краја.

Без обзира што је други пут донета првостепена пресуда, оптужени и на њу могу да се жале Апелационом суду. Тек када тај суд донесе пресуду, она ће бити коначна.

Виши суд за организовани криминал у петак је првостепено осудио власника „Делта холдинга&qуот; на две и по године затвора и казну од осам милиона динара.

Мишковићев син, Марко, осуђен је на годину дана кућног затвора и треба да врати исту суму као и његов отац, преноси ТВ Н1.

Власник „Нибенс групе&qуот;, оптужен заједно са Мишковићима, Мило Ђурашковић добио је највећу затворску казну - четири године и три месеца затвора због пореске утаје и злоупотребе положаја, и казну од шест милиона динара.

И то није све - Ђурашковић ће морати у буџет да уплати 142 милиона динара, а са још шесторо осуђених за малверзације у крушевачкој Фабрици мазива суд тражи да солидарно плате штету од две милијарде и 800 милиона динара у року од три месеца.

Од највећег привредника до хапшења

Овом поступку претходио је онај због којег је власник „Делте&qуот; у притвору провео 7,5 месеци.

„Процес века&qуот;, како су га називали медији у Србији, почео је у новембру 2013 године, а вођен је против 11 оптужених.

Мишковић је могућност да се брани са слободе морао да плати 12 милиона евра у готовини, што је највећи износ јемства у историји српског правосуђа.

Истовремено му је био одузет пасош, а блокирана му је и имовина, лична и компанијска. Он је проценио да је она вредна скоро 50 милиона евра.

Млађем Мишковићу тада је одређена кауција од 3,5 милиона евра.

Нови преокрет уследио је 2015. године када је Мишковићев случај спојен са суђењем Ђурашковићу па је процес кренуо испочетка, а новим судским већем од тада председава судија Маја Илић.

То веће је годину дана касније пресудом Мишковића ослободило за малверзације са путарским предузећима, али осудило на пет година затвора због помагања сину да утаји 320 милиона динара пореза.

Истом одлуком Марко је осуђен на 3,5 године затвора.

Пресуду је септембра 2017. укинуо Апелациони суд и наложио ново суђење.

Miroslav Mišković, mart 2015. — Мишковић долазио на рочишта, али није био на изрицању пресуде

У поновљеном поступку, где се Мишковићу суди за оптужбе да је помогао сину Марку да утаји 320 милиона динара пореза, тужилаштво је у децембру 2018. тражило затвор од пет година за њега и четири године за Марка.

Одбрана је, затраживши ослобађајућу пресуду, истакла „да ће она бити мера независности правосуђа&qуот;.

Износећи завршну реч у том поступку Мишковић је поновио да је „оптужница против њега лажна&qуот;.

„Судили сте ми уз гласно навијање таблоида, тако сам у једној години имао 60 рочишта&qуот;, рекао је бизнисмен.

Он је тада тврдио да је у тој истој години у процесу убицама Славка Ћурувије одржано само 10 рочишта и то с образложењем да нема слободних сала.

„Изгледа да сам све сале и све термине ја заузео&qуот;, жалио се Мишковић.

Milo Đurašković, Specijalni sud, mart 2015. — Мило Ђурашковић првостепено осуђен на четири године и три месеца затвора и новчану казну

Детаљи хапшења

Мишковић ухапшен је 12. децембра 2012. године због сумње да је учествовао у малверзацијама у путарским предузећима.

У то време је важио за „највећег привредника у Србији&qуот;. Његова компанија „Делта холдинг&qуот; је пре продаје „Максија&qуот; белгијској компанији „Делезе&qуот; 2011. запошљавала 25.000 људи.

У медијима је ово хапшење представљено као решеност нове владе, у којој је први потредседник био Александар Вучић, да се обрачуна са корупцијом.

Тужилаштво за организовани криминал подигло је у 9. маја 2013. оптужницу против Мишковића и још 10 особа.

„На терет им се ставља кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица у саизвршилаштву и пореска утаја&qуот;, рекао је тадашњи специјални тужилац Миљко Радисављевић и прецизирао да је за оба дела запрећена казна до 10 година затвора.