Vuna, Guzo
Danas 13.03.2019 | Piše: Svetislav Basara
U toku su dani „obeležavanja“ streljanja Zorana Đinđića, glavnoosumnjičeni, masoni, posakrivali se u mišje rupe, soroševci ni mukajet, celomudroseri po jutarnjim programima kao papagaji ponavljaju da „pozadina“ (naguzim ih u reč) atentata još uvek nije otkrivena“, „pozadinci“, pak, iako poznati (i dostupni) organima gonjenja, otvaraju šampanjac, seire i uživaju u penzionerskim danima, a demokratska javnost upriličuje Šetnju za Zorana.
Prepustimo organima gonjenja da ne rade svoj posao, a mi se pozabavimo šetnjama. Protestne i komemorativne šetnje jedan su od eklatantnih primera kolektivnog kretenizma i pokvarenjaštva u Srba, jedva da su nešto malo tupoumniji prizor od protestnih i komemorativnih „okupljanja“. Šetnja – bilo pojedinačna bilo grupna, utuvite ovo – može biti samo rekreacija i ništa drugo. Druga je stvar što ovdašnji lenjivci duha i tela priviđaju da se šetnjama
