Амнести: Насиље, протеривања, притисци, али и одговорност ЕУ за злостављање миграната на западном Балкану

Бројна сведочења о злостављању и протеривању миграната у Хрватској потврђена су и у извештају водеће организације за људска права Амнести интернешнал објављеном само дан након што су се у медијима појавили снимци хрватског полицајца који тера групу миграната да певају „За дом спремни&qуот;.

Поред критика да хрватска полиција врши насиље над мигрантима и незаконито их протерује у „несигурне избегличке кампове у Босни&qуот;, у извештају „Гурнути до ивице: Насиље и злостављање избеглица и миграната дуж Балканске руте&qуот;, Амнести оптужује и Европску унију да је „саучесник у полицијском насиљу и злостављању избеглица и миграната&qуот;.

Називајући Хрватску „последњом циглом у зиду Европе&qуот;, Амнести критикује европске владе што, дајући приоритет граничној контроли, игноришу насилне нападе хрватске полиције на мигранте, настављају да финасирају такве инциденте, подстичући тако растућу кризу на самој ивици ЕУ.

У истраживању спроведеном од јуна 2018. до јануара 2019. године, истраживачи ове организације су интервјуисали 81 мушкарца и 13 жена који су тренутно заглављени привременим камповима у јако лошим животним условима у Босни и Херцеговини.

Свих 94 су потврдили да су барем једном присилно враћени у Босну из Хрватске или Словеније.

Трећина интервјуисаних каже да су директно били жртве насиља хрватских полицајаца који су их шутирали, ударали палицама и гурали, док су многи други сведочили о прекомерној употреби силе против мушкараца који су путовали у њиховим групама.

Случај Хрватска

МУП Хрватске је потврдио да је у случају полицајца дошло до „непримерене комуникације&qуот;, те да је удаљен из службе, преноси Н1. Међутим, министар унутрашњих послова Давор Божиновић оштро одбацује све тврдње Амнестија.

Од 202 пријаве о насиљу које хрватска полиција наводно извршила над мигрантима, као и о одузимању и уништавању њихове имовине - ни у једном случају теренска провера и истрага нису утврдиле да су полицијски службеници кршили закон, тврди Божиновић у писму Масиму Моратију, директору за истраживања у Европском бироу АИ.

Божиновић тврди и да незадовољни због спречавања уласка у земљу, „мигранти најчешће лажно оптужују полицијске службенике за насиље, очекујући да ће им такве оптужбе помоћи у новом покушају уласка у Републику Хрватску и наставку пута према земљама одредишта&qуот;.

Међутим, истраживачи Амнестија су забележили сведочења избеглица који описују како су их тукли, украли документе и личне ствари, што упућује на систематску и смишљену политику хрватских органа власти која има за циљ спречавање будућих покушаја уласка у земљу.

„Успели смо да два пута пређемо у Хрватску, али су нас оба пута притворили. Иако смо рекли полицији да желимо да затражимо азил, речено нам је да у Хрватској нема више места.

„Држали су нас у полицијској станици сатима и возили комбијем до границе са Босном. Нису нам дали никакав документ. Само су нас избацили заједно са осталим људима из групе, близу Бихаћа, и наредили нам да ходамо ка граници&qуот;, рекла је истраживачима Амнестија Фатима из Авганистана.

Упркос личним сведочанствима и информацијама које је АИ објавио у извештају, у одговору хрватског МУП-а тврди да се према мигрантима који су незаконито ушли у Хрватску спроводе прописани поступци или су легалним мерама „одвраћани&qуот;.

„Рекли су нам је да се скинемо. Један човек из наше групе је добио наређење да скине сву своју одећу и да тако го стоји&qуот;, рекао је Рашид из Марока. Када је рекао полицајцу да може да га претресе али да не жели да се скине го, добио је ударце, наводи се у извештају.

Заглављени у Босни, принудно враћање у Србију

Око 5.500 жена, мушкараца и деце „заглављени су&qуот; у босанским градовима Бихаћу и Великој Кладуши, где живе у напуштеним фабрикама, без основних услова за живот. Босна и Херцеговина им не може понудити заштиту, нити адекватне услове за живот, а импровизовани кампови су нехигијенски, нема топле воде, неопходне здравствене заштите, као ни довољно хране, каже се у извештају.

Лекари без граница (МСФ), међународна организација која је пружала медицинску помоћ избеглицама и мигрантима у кампу у Великој Кладуши је између јуна и новембра 2018. имала око 80 пацијената са тешким телесним повредама, укључујући преломе на рукама, ногама и ребрима, озбиљне посекотине и модрице.

Волонтери Језуитске организације за избеглице, која обезбеђује медицинску пратњу избеглицама у Босни, рекли су истраживачима Амнестија да је готово свака друга особа којој су током новембра и децембра пружали услуге тврдила да је претрпела батине, понижавање или пљачкање, а као починиоце препознају хрватску полицију, наводи се даље у извештају.

Хрватски МУП није реаговао ни након што је организација Бордер Виоленце Мониторинг објавила видео снимке са скривених камера који показују 54 инцидента колективног протеривања и присилно враћања које су починили хрватски полицајци и који су се наводно десили између 29. септембра и 10. октобра 2018. године у шуми на граници између Босне и Хрватске.

Загребачки центар за мировне студије (ЦМС) поднео је пријаву против неидентификованих службених лица са снимака. Амнести је тражио информације од хрватског МУП-а о томе да ли је против ових службеника покренут дисциплински постпупак, али да до објављивања извештаја одговор није стигао.

У извештају се каже да је најмање 12 људи погинуло у првих 10 месеци 2018. године у покушају да пређу границу између Хрватске и Словеније.

Један од случајева принудног враћања избеглица из Хрватске у Србију, који се завршио трагичном смрћу петогодишње девојчице Мадине Хусини из Авганистана крајем 2017. године, привукао је посебну пажњу јавности и организација цивилног друштва.

Њена породица је тврдила да су током ноћи прешли границу, али да су хрватски полицијаци одбили њихов захтев за азил и натерали их да се пешке врате назад у Србију. Неколико минута касније, док су у мрклом мраку ходали дуж пруге ка Шиду, Мадину је ударио воз, након чега је убрзо преминула.

Хрватске власти су негирале да су у сред ноћи натерали породицу да се врати пешке у Србију, као што је породица Хусини тврдила.

Њена породица је касније опет покушала да азил потражи у Хрватској, али је убрзо завршила у затвореном кампу, а волонтер организације Аре Иоу Сириоус - АИС, који им је асистирао да од полиције затраже азил оптужен је за кријумчарење.

Директорка удружења Милена Зајовић за ББЦ на српском каже да на самом почетку рада, док су у камповима делили храну и пелене, покретали одрживе интеграцијске програме и волонтерски радили оно за шта у њихово држави постоје плаћени људи, добијали су похвале.

Међутим, када су почели да постављају питање о пребијању избеглица и смрти Мадине, одједном су постали проблем.

„Умјесто да на та питања одговори, МУП нас је покушао ушуткати&qуот;, каже Зајовић.

Волонтери су сатима држали у полицијским станицама без икаквог објашњења, уз претње и упозорења.

„Све је кулминирало гротескним случајем у којем је МУП прекршајно гонио једног нашег волонтера за наводно помагање у преласку границе обитељи мале Мадине, иако тај човјек никада није имао изравни контакт с њеном обитељи&qуот;, каже она.

Док је пракса хрватске граничне полиције добила значајну међународну пажњу током поседњих месеци, колективно протеривање из других земаља које се налазе на спољној граници ЕУ одвија се и даље, али дискретније.

Словенија и у некој мери Италија, по кратком поступку враћају људе који су у ове земље ушли на „ирегуларан&qуот; начин преко Балканске руте и игноришу њихове захтеве за азил, наводи се у извештају.

Критички извештај о односу европских власти према избеглицама и мигрантима објављен је уочи трогодишњице споразума између ЕУ и Турске о спречавању прилива „нерегуларних&qуот; миграната на тло Европске уније, који је Амнести раније критиковао и описао као „срамну мрљу на колективној свести Европе&qуот;.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 03.13.2019)