Istorija nema epitafe
RTS 17.03.2019
Pozorišna premijera Joneskovih "Stolica" upravo održana u bečkom Burgu sažima najaktuelnije momente evropskih društvenih trendova – nekomunikativnost, teskobu, istoriju kao stalno otvoreno gradilište i nesposobnost sinteze širih političkih tokova. Kao svaka dobra predstava teatra apsurda, i ova postavka "Stolica" postavlja pitanje o smislu epitafa, takozvane "poslednje reči" koja sadašnjost deli od prošlosti, pre nego što je otvori ka budućnosti.
Nije slučajno da je pozorište apsurda uvelo Evropu u dvadeseti vek. Drugačije rečeno, ima smisla u tome da su dramski tekstovi besmisla pripremili Evropu za sve ono što ju je čekalo u dvadesetom veku – jedan veliki svetski rat u dva dela, slom kolonijalizma, uz nedirnuti, podrazumevajući osećaj kulturne superiornosti. Alfred Žari i "Kralj Ibi" su bili prvi (premijera decembar 1896), nakon toga su došli nadrealisti, njima odmah za petama zlatno
