Јунакиња свог живота и нашег доба

Гроздана Олујић (1934–2019) била је мудра, свестрано образована и достојанствена жена, књижевница која је од педесетих година прошлога века писала у стилу сензибилитета модерне европске прозе, уносећи искуство егзистенцијализма, али и облике субверзивности „сувишног човека” у прозу. Својим романима померала је тематске просторе, а са прва четири романа у даху је изазвала идеолошка комешања: „Излет у небо”, „Гласам за љубав”, „Не буди заспале