Музика грађанске Србије 18. века
РТС 26.03.2019
Одлазак аустријских војних снага са територије Србије 1740. године и поновно турско освајање донели су земљи нестабилност и враћање целокупног друштвеног живота у оријенталне оквире, делимично превазиђене у повољнијим околностима минулог раздобља, у приликама које су омогућиле својеврсно приближавање просвећеној Европи. Ни у условима привремене националне слободе коју је тешко разореној земљи донео Први српски устанак, није могло бити говора о било каквом значајнијем културном развоју.
Тако је, поновном сеобом народа на север у Угарску и Аустрију, српска култура изнова нашла своје уточиште у Бечу, Пешти, Сентандреји, Араду, Сегедину и другим градовима на територији Хабзбуршке монархије. Међутим, после слома Баховог апсолутизма, тј. од шездесетих година 19. века, она се постепено враћа под своје изворно етничко окриље ‒ у Војводину и Србију. Док је живот у отаџбини још прожет одјецима устаничких збивања, у Бечу се штампају
