Kazivanja lekara o Velikom ratu
RTS 08.04.2019
„Više se nije moglo čekati, ni odlagati. Jer, istraživanja sudbine srpskog saniteta u Velikom ratu kod nas skorijeg su datuma“. Ovako počinje tek objavljena knjiga „Kazivanja lekara o Velikom ratu“ prof. dr Brane Dimitrijevića (1939‒2015), i nastavlja citatom dr Vladimira Stanojevića iz 1925. u kome se navodi da su svi veliki narodi odmah nakon završetka Prvog svetskog rata „pristupili pribiranju, sređivanju i studiranju svog ratnog iskustva“ osim nas, „te je naše ratno iskustvo ostalo i dalje zanemareno i
Ideja dr Brane Dimitrijevića je bila da Veliki rat prikaže na osnovu privatnih rukopisa, izveštaja i zapisa lekara i medicinara, učesnika i svedoka rata. Oni su postali njegova preokupacija, njihova stradanja ‒ njegova mora, namerni zaborav (kako je govorio) njihovog rada i muka, bio je okidač za istraživanje njihovih života. Pridružili su mu se Luka Nikolić, koji je dokumentovano razotkrio stradanja srpskih regruta i objasnio značaj Bizerte kao
