"Села сам на вечеру, када су почела да ми стижу јела било је сумњиво, а када је стигао рачун, размишљала сам да кренем пешке у Србију"

Протресла сам цео кофер, окренула га и одмакла се. Није испао ни динар, јуан, вон, долар или евро. Било је критично. Било је хитно. Било је ван памети. Авион је требало да полети за мање од сат времена, а пријатељица и ја нисмо имале ни паре за такси. Толико ме сажаљевала да није имала срца ни да виче на мене. Села је, потпуно очајна, на ивицу кревета нашег јефтиног собичка на острву Џеџу у Јужној Кореји и почела да се смеје од муке. Српски