Израелска летелица пала на површину Месеца због квара на мотору

Прва приватно финансирана мисија на Месец завршена је неславно - летелица се слупала на површини Земљиног сателита након квара на главном мотору.

Израелска летелица - названа Берешит - покушала је меко слетање, али је током спуштања дошло до техничких проблема.

Циљ мисије је био да летелица направи фотографије и изврши експерименте.

Израел се надао да ће постати четврта земља чија је летелица слетела на Месец, што је претходно пошло за руком само Совјетском Савезу, САД и Кини.

„Нисмо успели, али смо покушали&qуот;, рекао је Морис Кан, главни финансијер мисије и председник организације СпацеИЛ, која стоји иза пројекта.

„Мислим да је велики подвиг уопште доћи докле смо ми стигли и да можемо да будемо поносни&qуот;, додао је.

Израелски премијер Бенџамин Нетањаху је све посматрао из контролне собе у близини Тел Авива.

„Уколико не успете одмах - покушајте поново&qуот;, истакао је Нетањаху.

Након седмонедељног путовања до Месеца летелица без људи дошла је на 15 километара од површине Месеца и напетост у командном центру је била велика.

Међутим, убрзо је потпуно изгубљена комуникација са летелицом, после чега је Офер Дорон из компаније Израел аероспејс индустриз саопштио да је мисија била неуспешна.

„Нажалост, нисмо имали успешно слетање&qуот;, рекао је.

Ни публици није било лако, јер је први део слетања ишао по плану. У тренутку када је Дорон објавио да је мотор престао са радом, уздаси су испунили собу.

„Ресетујемо летелицу како бисмо покушали да пробудимо мотор&qуот;, навео је он.

Мотор се неколико секунди касније заиста упалио и публика је аплаудирала, али је потом изгубљен сваки контакт са летелицом. То је био крај.

• Ево како изгледа црна рупа
• Срби ипак не лете у свемир
• Спектакуларна фотографија Јупитера и његове Велике црвене пеге
• Отказана прва „женска“ шетња свемиром

Пројекат је коштао око 100 милиона долара и утабао је пут за будуће јефтине експедиције на Месец.

Берешит, што на хебрејском значи „на почетку&qуот;, био је заједнички пројекат компаније СпацеИЛ и Израел аероспејс индустриз.

Зашто је пут толико трајао?

Ако говоримо о размерама у васиони, Месец није тако далеко од Земље и већини мисија је потребно само неколико дана да стигну до тамо.

Међутим, мисија Берешит, која је 22. фебруара лансирана са Кејп Канаверала у Флориди, путовала је недељама.

То је зато што је летелица прво неколико пута обишла Земљу, пре него што ју је „повукла&qуот; гравитација Месеца и 4. априла прешла је у његову орбиту.

Просечна удаљеност од Месеца је 380.000 километара, док је Берешит прешао 15 пута већу удаљеност од тога.

Зашто? Због цене.

Уместо да буде на ракети која ће га у савршеној путањи однети до Месеца, Берешит је био на Спејс икс Фалкон девет ракети, уз комуникациони сателит и експерименталну летелицу.

То што су поделили пут до свемира значајно је смањило цену мисије, али је значило и да је летелица морала да иде заобилазним путем.

Колико је тешко било слетети на Месец?

Контролисано слетање је било велики изазов за израелску летелицу.

Мотор су направили Британци, у компанији Намо из Бакингемшира. Летелица висока 1,5 метара морала је током слетања да нагло смањи брзину, како би последњим паљењем мотора закочила.

Пре слетања, Роб Вескот из компаније Намо је рекао:

„Никада нисмо користили мотор на овај начин&qуот;.

Како је рекао, велики изазов ће бити „чињеница да мотор мора да буде упаљен и веома загрејан, а онда угашен на неко време, када сва врућина остаје у термалној маси, и онда опет упаљен, како би веома прецизно успорио летелицу и учинио да она слети мекано&qуот;.

Процес слетања трајао је око 20 минута - и цео поступак је раније убачен у летелицу, која је све сама радила, док је контрола мисије могла само да посматра.

Шта је летелица требало да ради на Месецу?

Њен први посао је био да камерама високе резолуције направи фотографије - међу којима је и селфи, што је Берешит успео да уради пре него што је пао.

Након тога летелица би измерила магнетно поље области у коју је слетела, познате као Маре Серенитатис.

Моника Грејди, професорка са Опен универзитета која се бави истраживањем свемира, каже да би летелица „пажљиво проучавала област слетања&qуот;.

Како наводи, тиме би дошла до података „како се магнетска мерења Месеца уклапају са његовом геологијом и географијом, што је веома значајно за разумевање како је он формиран&qуот;.

Летелица је носила и уређај којим би помогла научницима да дођу до тачне удаљености Земље и Месеца.

Колико је значајна ова мисија?

Током 60 година истраживања свемира, само су три нације успеле да слете на Месец - Совјетском Савезу је то пошло за руком 1966. године, а три године касније НАСА је послала људе на Земљин сателит.

На Месецу су још биле кинеске летелице, од чега је једна пре неколико месеци слетела на његову тамну страну, а Израел би био четврта земља у елитном клубу.

Међутим, не чини то ову мисију значајном, већ ознаке „јефтино&qуот; и чињеница да би била први приватно финансирани одлазак на Месец.

До сада су то успеле само велике агенције које финансирају државе.

Ипак, Берешит ту није сам - до њега је дошло захваљујући међународном конкурсу Гугла, по имену Лунар КСПризе, који је нудио 20 милиона долара за прву комерцијално развијену летелицу која ће слетети на Месец.

Такмичење је завршено прошле године пошто нико није успео да испуни рок.

Фондација је нешто касније објавила да је Берешиту додељује милион долара, али сада други тимови настављају са покушајима да оду на Месец.

(ББЦ Невс, 04.12.2019)