"Онесвестила сам се од глади док сам се играла": Петоро деце живи у стравичним условима, а док описују тешко сиромаштво малишани тихо плачу

Често смо гладни. Кад устанемо ујутру, дешава се да нема шта да се једе. Боли ме стомак, али истрпим. Највише волим да једем месо, тражим од маме и тате, али кажу - нема. Није то најстрашније. Увече кад легнем да спавам, плашим се да се кућа не сруши на нас… Овим речима осмогодишњи Марко Петровић из Житковца код Алексинца описује трагичне размере сиромаштва у којем одраста са братом Милошем (6) и сестрама Маријом (14), Миљаном (13) и Ксенијом