Када сте се последњи пут смејали?

Не сећате се, не сећам се ни ја. Анкетирао сам моје вршњаке, рођене педесет и неке, после оног, а пре ових ратова. Нико од њих се није смејао у овом веку. И добар део краја прошлог. Читавих тридесет година. Тридесет година нас једни те исти држе у страху и безнађу. Није ли то трагично за једну државу, нацију, заједницу? У каквом ми то времену и друштву живимо? Ко је протерао смех и радост из наших живота? Како је то уопште могуће? Могуће је.