Kada ste se poslednji put smejali?

Ne sećate se, ne sećam se ni ja. Anketirao sam moje vršnjake, rođene pedeset i neke, posle onog, a pre ovih ratova. Niko od njih se nije smejao u ovom veku. I dobar deo kraja prošlog. Čitavih trideset godina. Trideset godina nas jedni te isti drže u strahu i beznađu. Nije li to tragično za jednu državu, naciju, zajednicu? U kakvom mi to vremenu i društvu živimo? Ko je proterao smeh i radost iz naših života? Kako je to uopšte moguće? Moguće je.