Amerika šalje protivraketni sistem Patriot na Bliski istok zbog tenzija sa Iranom
Protivraketni sistem Patriot i ratni brod zaštitiće američke snage od Irana, saopštio je Pentagon.
Sjedinjene Američke Države poslaće na Bliski istok raketni sistem Patriot zbog sve većih tenzija u odnosima sa Iranom.
Ratni brod, Arlington, sa amfibijskim vozilima i avionima na brodu u zalivu će se pridružiti američkim nosačima aviona Abraham Linkoln.
I američki bombarderi B-52 stigli su u bazu u Kataru, saopštio je Pentagon.
SAD su saopštile da je ovaj potez odgovor na moguću pretnju Irana američkim snagama u regionu, ali nisu precizirale o kakvim pretnjama je reč. Iran je odbacio te tvrdnje kao besmislice.
Teheran je raspoređivanje američkih snaga nazvao „psihološkim ratom" čiji je cilj zastrašivanje zemlje.
Iran je takođe nagovestio da bi mogao da nastavi sa nuklearnim aktivnostima za obogaćivanje uranijuma.
Zašto SAD šalje dodatne snage?
Pentagon tvrdi da američke snage reaguju na moguće pretnje američkim snagama, ali detalji o tim pretnjama nisu saopšteni.
U najnovijem saopštenju Pentagona izdatom u petak samo piše da je „Vašington spreman da brani američke snage i interese u regionu", i dodaje da SAD nisu tražile sukob sa Iranom.
U susednom Iraku trenutno je raspoređeno oko 5.200 američkih vojnika.
Protivraketni sistem Patriot može da obori balističke rakete, krstareće rakete i najmodernije avione.
Zvaničnici su američkim medijima rekli da je odlazak ratnog broda Arlington već bio zakazan, ali je njegovo raspoređivanje ubrzano zbog poboljšanja komandnih i kontrolnih sposobnosti.
U četvrtak je nosač aviona Abraham Linkoln prošao kroz Suecki kanal, saopštila je američka glavna komanda.
Iranska novinska agencija Isna citirala je visokog iranskog sveštenika Jusufa Tabatabaija-Nejada, koji je rekao da bi američka vojna flota mogla biti „uništena jednom raketom".
Kakvi su američko-iranski odnosi?
Prošle godine, američki predsednik Donald Tramp povukao se iz nuklearnog programa koji su Amerika i druge države dogovorile s Iranom 2015. godine.
Prema tom sporazumu, Iran se složio da ograniči nuklearne aktivnosti i dozvoli pristup međunarodnim inspektorima u zamenu za ukidanje sankcija.
Prošlog meseca, Amerika je na crnu listu stavila Iransku Revolucionarnu gradu, proglasivši je terorističkom grupom.
Američke sankcije Iranu dovele su do slabljenja iranske ekonomije, oboranja vrednost iranske valute na rekordno nizak nivo, kao i do odlaska stranih investitora i protesta na ulicama.
Trampova administracija se nada da će primorati Iran da pregovara o „novom sporazumu" koji bi obuhvatio ne samo njegove nuklearne aktivnosti, nego i program balističkih raketa i ono što zvaničnici nazivaju njegovim „malignim ponašanjem" širom Bliskog istoka.
Iran je više puta pretio da će se osvetiti zbog američkih poteza tako što će blokirati Hormuški moreuz- kroz koji prolazi oko petina ukupne nafte koja se troši na svetskom nivou.
Početkom ove nedelje Iran je objavio da je kao odgovor na ekonomske sankcije koje su SAD ponovno nametnule ukinuo dve obaveze koje je predviđao sporazum iz 2015.
Takođe je zapretio da će pojačati obogaćivanje uranijuma ako ne bude zaštićen od sankcija u roku od 60 dana.
Evropske vodeće zemlje su saopštile da su i dalje posvećene iranskom nuklearnom sporazumu, ali da odbijaju „bilo kakve ultimatume" o sprečavanju kolapsa koji dolaze iz Teherana.
(BBC News, 05.11.2019)
