Филмски сервис Србија: Број страних филмова снимљених у Србији све већи
Приход који је остварен у Србији довођењем страних филмских продукција износио је 35,3 милиона евра прошле године.
Иза медијских објава о холивудским глумцима који су примећени у Србији, остаје чињеница да се сваке године око десет страних филмова сними у нашој земљи. Као и да тај број расте.
Након дебија са филмом Кориолан, британски глумац Рејф Фајнс одлучио је да поново режира у Србији.
Филм Бела врана о животу балетског играча Рудолфа Нурејева отворио је овогодишњи ФЕСТ, а обраћање познатог глумца на премијери изазвало негодовање дела присутне публике.
Фајнс се захвалио председнику Србије Александру Вучићу, влади и градској управи, рекавши да без њихове подршке не би могао да сними филм.
Председник Вучић се почетком маја срео са још једном холивудском звездом. У том тренутку у Београду је боравио Џони Деп, јер је снимао филм Минамата по истинитој причи о тровању људи живом у истоименом граду у Јапану.
хттпс://ввв.инстаграм.цом/п/Буд5хККСхРу0/?утм_соурце=иг_веб_цопи_линк
Том приликом Вучић је изјавио да је Србија постала „балкански Холивуд&qуот;, захваљујући подстицајима које нуди страним продуцентима.
Оштра конкуренција за привлачење холивудских продуцената
Филмске подстицаје дели Министарство привреде већ четврту годину, чиме је утростручен број пројеката који се снимају у Србији у односу на 2015. годину, каже Милица Божанић из Српске филмске асоцијације за ББЦ на српском.
Ова организација окупља продукцијске куће и друге фирме које имају везе с продукцијом, које су самостално радиле на довођењу страних филмских пројеката у Србију.
Главни подстицај је повраћај новца у износу од 25 одсто средстава која се потроше у Србији на запошљавање филмских радника, коришћење добара и услуга (од хотела, транспорта, изградње сценографије и производње костима, различитих реквизита), као и услуге постпродукције, каже Марија Ристић из Филмског центра Србије.
Систем подстицаја постоји у 40 америчких савезних држава, као и у 25 европских земаља. Сваке године, три - четири земље уводе филмске подстицаје, а поред локација, студијских капацитета, филмских екипа, финансијска предност коју добијају продуценти опредељује их где ће да раде.
Постоји оштра конкуренција у привлачењу филмских инвестиција. Од земаља у окружењу, подстицаје нуде Хрватска, Словенија, Грчка, а Румунија је увела повраћај у износу од 35 одсто.
Најатрактивније локације у Европи су Чешка и Мађарска.
Прошле године, Чешка је остварила приход од 200 милиона евра од страних продукција, док је у Србији према речима Милице Божанић, та цифра износила 35,3 милиона евра.
И не долазе само холивудски „играчи&qуот;, због безвизног режима Србија је интересантна продукцијама из Кине и Индије.
Прошле године у Београду је снимљен филм Бекство из Београда у кинеско-српској продукцији.
Предност Србије, која још увек није чланица Европске уније, јесте што се подстицаји не нуде само за филмску и серијску продукцију, већ и рекламе.
Зашто ће бити важан „Последњи Србин у Хрватској&qуот;
Јутро ће променити све: О генерацији без илузија
Које су предности за локалну филмску индустрију?
Божанић тврди да је од како постоје онлајн платформе попут Амазона и Нетфликса, продукција аудио-визуелног садржаја толико велика да има пуно посла у целом свету, па и у Србији.
Она сматра да долазак страних продукција на неки начин „уозбиљава филмску сцену&qуот;, због редовне динамике плаћања, поштовања уговора, али и раста цене рада.
Костимографкиња Момирка Баиловић већ годинама ради за стране продукције и каже да јој прија што су снимања добро организована, поштује се хијерархија и све се ради систематски.
Радила је на филму Минамата, а прошлог лета била је ангажована на филму Цравл у продукцији холивудског студија Парамаунт и режији Александра Аже.
Искуство рада са великим студијом подразумевало је организацију различитих обука, увођење правила са којима се до тада није сретала.
Учествовала је на тренингу који се бавио препознавањем сексуалног злостављања, што је актуелна тема у филмској индустрији у последњих неколико година.
Посебно јој значи што страни редитељи захтевају интервју са српским члановима екипе како би се боље упознали са сценаријем, њиховим претходним искуством и идејама за филм.
Долазак страних продукција је добар за филмску заједницу, изјавила је за ББЦ на српском продуценткиња Јелена Митровић (Кругови, Клип, Клопка), јер људи који су се школовали да раде на филму лакше налазе посао.
Међутим, она упозорава да постоје и лоши ефекти - српским продуцентима је теже да дођу до добрих кадрова, јер не могу да парирају хонорарима, које им нуде странци.
Такође, стране продукције „преплаћују локације&qуот;, а оне затим постају недоступне домаћим филмским ствараоцима.
Као и неким другим делатностима, где су стране инвестиције резултирале повећањем цене рада, ни филмској продукцији у Србији се дугорочно не исплати да буде скупља од конкурентских земаља, каже Божанић.
Она такође спомиње да су и у другим земљама продуценти осећали отпор према доласку страних играча.
Како Холивуд стиже у Србију?
&qуот;Нико ме није питао како сам снимио овај филм. Овај филм не бих снимио без Београда и продукцијске куће Ворк ин Прогресс. Овај град и влада дали су нам невероватну подршку. Без Београда овог филма не би било и знајте да овај град и ова земља имају велике капацитете за снимање филмова&qуот;, рекао је Фајнс на конференцији за новинаре на ФЕСТ-у.
Највећи број звучних наслова (Новембарски човек са Пирсом Броснаном, Браћа Блум с Ејдријаном Броудијем и Рејчел Вајс, Гавран с Џоном Кјузаком...) снимљен је уз помоћ ове компаније.
ББЦ серија МекМафија с Џејмсом Нортоном у главном улози снимљена је делом у Србији, као и научно-фантастични филм Изумирање у продукцији Нетфликса.
Баиловић сарађује са овом продукцијом годинама и тврди да је власница ове компаније Анђелка Влаисављевић „више од обичног продуцента, она живи за филм&qуот;.
Пасош за промоцију културе
Свој редитељски деби, Шекспирову трагедију Кориолан Фајнс је снимио у Србији 2011.
Причу о римском војсковођи, Фајнс је сместио у модерно време и снимао на 36 различитих локација у Србији. Подршку је добио од Министарства унутрашњих послова, које је изнајмило опрему и људство из специјалних јединица за потребе филма.
Том приликом, Фајнс се састао са тадашњим министром унутрашњих послова Ивицом Дачићем.
Због „промоције Србије и њене културе&qуот;, по речима премијерке Ане Брнабић, Фајнс је добио српско држављанство и пасош 2017. године.
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 05.13.2019)
