Мрежа за здравље СКГО: Сваки становник треба да има потребну здравствену заштиту

Представници Мреже за здравље Сталне конференције градова и општина (СКГО) данас су указали да се приликом сваке измене прописа и организације рада здравствених установа мора водити рачуна о томе да сваки становник треба да има потребну здравствену заштиту.Координаторка Мреже за здравље Јасмина Танасић је новинарима уочи скупа о новим законским решењима у области здравства рекла да је у Закону о здравственој заштити који је ступио на снагу прошлог месеца, најважнија измена што оснивачка права над домовима здравља прелазе на Републику, односно на АП Војводину. 

До 26. маја ове године локалне самоуправе су у обавези да спроведу поступак финансијске контроле над здравственим установама чија оснивачка права прелазе на на Републику и да га у року од пет дана проследе Министарству здравља.

Танасић је казала да је истраживање показало да је у последње две године доступност примарне здравствене заштите на 10 одсто територије и за три одсто становништва практично нестала.

"Рецентрализација здравствене заштите предвиђа укрупњавање система, фузионисање примарне здравствене заштите, даље затварање неких амбуланти и мањих здравствених станица. Критеријум организовања ће бити број становника и ефикасност система, али нас интересује како да сви заједно нађемо неки модел који ће гарантовати да ће до сваког становника стићу услуга која му је потребна", казала је Танасић.

Подсетила је да државне апотеке остају у власништву локалних самоуправа и оценила да је питање да ли ће оне моћи да опстану ако се лек буде третирао као роба.

Истакла је и да су све веће потребе за дуготрајном негом, као и услугама палијативне неге, али да систем тих услуга није развијен.

Помоћница министра здравља Србије Слађана Ђукић, представљајући новине Закона о здравственом осигурању, истакла је да је највише полемике у јавној расправи изазвало учешће пацијента у издацима за лечење уколико се није одазвао на скрининг преглед.

Она је рекла да је прихваћено законско решење да пацијент у таквим случајевима учествује у трошковима 35 одсто, али да може да се уважи оправдање позваног пацијента ако се јави свом лекару и објасни разлоге немогућности доласка да би се уговорио други термин.

"Нико неће изгубити право на лечење, већ се само тражи да пацијенти активније учествују у заштити њиховог здравља јер се до сада само говорило о правима, а заборављало се на обавезе", рекла је Ђукић.

Под обавезним здравственим осигурањем по новом Закону подразумеваће се прегледи и лечење у вези проширења породице, реконструкција дојке, а проширена су и права око наплате трошкова превоза од места становања до установе за лечење.

"Породица има право да надокнаду трошкова за превоз посмртних остатака до места становања ако је покојник превезен до неког центра да би се узели органи за пресађивање", објаснила је она.

Истакла је да ће на терет обавезног здравственог осигурања убудуће бити и палијативно збрињавање пацијената, а да ће родитељи тешко оболеле деце добијати накнаду зараде у износу 100 одсто.

Она је рекла да ће се под обавезним здравственим осигурањем подразумевати и препоручена имунизација.

Ђукић је казала да укидање заштитника права осигураника неће умањити права пацијента због тога што ће та услуга сада бити у надлежности саветника Фонда за здравствено осигурање.

"Пракса је показала да је до сада постојало 49 заштитника у 157 здравствених установа и да поднети број пријава пацијената претходних година није оправдао сврху постојања таквог института јер су се грађани углавном жалили на нељубазност лекара", рекла је Ђукић.

Новим законом о осигурању, како је рекла, дата су већа овлашћења министру здравља код доношења подзаконских аката "јер сваки његов пропис пролази контролу законодавства".

Ђукић је најавила да "доплату лекова очекује озбиљна реформа".

Помоћница министра здравља Радица Пејчиновић Булајић подсетила је да нови Закон о здравственој заштити даје могућност локалним самоуправама да својим средствима за становнике на својој територији обезбеде виши стандард здравствене заштите обезбеђујући опрему, простор и кадрове.

Законодавац је одлучио и да се врати институција здравственог центра који се састоји од дома здравља и опште болнице, што би, према њеним речима, требало да олакша организацију кадрова и других заједничких послова, попут јавних набавки.

Подсетила је и да је новина раздвајање текућег одржавања здравствених објеката и просторија и редовног сервисирања медицнске и немедицинске опреме, што би требало да помогне у ефикаснијем текућем одржавању здравствених установа.

Једна од новина је и да држава здравственим установама чији је оснивач може да обезбеди и средства за извршне судске пресуде које се не финансирају средствима из обавезног здравственог осигурања, а које здравствена установа не може да обезбеди у финансијском плану.

Како је објаснила, та новина је уведена како би се избегли проблеми у функционисању здравствених установа које су биле у блокади, пре свега након што нису могле да плате обавезе по извршним судским пресудама, настале највише у радним споровима, али и при набавкама лекова, комуналним услугама.

Булајић је казала да је нови закон омогућио и да домови здравља могу да обезбеде замену за своје изабране лекаре који су одсутни због специјализације, што до сада није био случај.

"То ће растеретити рад изабраних лекара у локалним самоуправама. Надам се да ће ова одредба брзо заживету у пракси", казала је она.

Према одредбама новог закона, како је навела, дефицитарне специјализације сада ће моћи да добију и здравствени радници који су запослени на одређено време.

Она је рекла и да се новим законом регулише здравствена заштита страних држављана, лица без држављанства, као и особа које прелазе преко територије Србије.

Уведене су и нове категорије становништва којима се омогућује здравствена заштита - младим незапосленим људима који нису на школовању, лицима са статусом борца, прогонанима и избеглима из бивших република СФРЈ, као и расељенима који су незапослени или са ниским примањима.

Цео ВИДЕО материјал можете да пронађете ОВДЕ

(Бета, 16.05.2019)