Lisabon – svetlošću okupana seta
Dojče vele 25.05.2019
Sunce se nakosi prema ušću Teža u okean i grad zasjakti kao da je građen na leđima ribe. Svetlo se prolije niz krljušt trgova i ulica. Taj tren poveže posmatrača i grad ljubavnom niti koja će opstati, ma gde on otišao.
Svakog jutra kretali smo drugim sokakom od smeštaja koji se ugnezdio iznad trga Reštauradoreš. Uličice su znale da nas zavedu belim zidovima preko kojih je bujalo ljubičasto cveće ili da se naglo završe strmim osunčanim stepenicama na kojima raste za nas bezimeno zimzeleno drvo. Ono bi čitavom prizoru dalo gotovo nadrealnu boju. Druge ulice bi se iza oštrog zavoja pretvorile u tobogane koji streme ka reci, ka Lažnom moru, kako debeli Težo na
