Зашто швигар пробија звучни зид
Данас 09.06.2019 | Пише: Павле Малешев
Живот после новинарства За мој опроштај од новинарства заслужне су две институције: Уједињене нације и Тетка Ана. Тамо средином маја 1993. године наша курирка Ана, свима драга и врло вредна, донела је у спортску рубрику дневног листа Дневник решења да двојица најстаријих иду на принудни одмор, а због потребе смањења редакције, све зато што су нашој тадашњој држави уведене санкције међународне заједнице.
Старији колега В. Вујин је негледуша потписао решење и наставио да редигује рукопис једног дописника, а ја сам му, ван себе од беса, објашњавао шта је управо потписао. Нико осим Тетка Ане није нас испратио из редакције где смо заједно провели више од пола века. Ја сам се још копрцао, али када су нам забранили улазак у зграду, донекле сам схватио да ту више леба нема. Сасвим ћу утувити нешто касније, када ме је наоружано обезбеђење избацило
