Peti element (1)
Danas 10.06.2019 | Piše: Svetislav Basara
Dve hiljade devete godine, decembra dvanaestog, oko pet po podne, sedamdeset osam zarez nešto sati otkako oka nisam bio sklopio, tri i po otprilike sata pre nego što će Stojković umreti na mojim rukama, sto dvadeset minuta nakon što ću zapasti u anafilaktički šok, potom u delirijum tremens.
Stojković se prenu iz dremeža, promeškolji se u beržeri i reče: smrt je pred vratima, moram se ispovediti, piši. Novi red. Ne posete muzejima, ne Likovna akademija, ne potucanja po galerijama, streljanja su od mene napravila čoveka i slikara. Oktobra 1941, kao učenik odeljenja II2 Užičke gimnazije svakodnevno sam prisustvovao smaknućima tzv. narodnih neprijatelja, takvo je bilo zakonopravilo, takav je bio zeitgeist, nisu se ti časovi očigledne
