Zavirih u devojački dnevnik, bolje da nisam
RTS 11.06.2019
Fotografije prvih 15 godina mog života su retke – uglavnom sa rođendana i retkih putovanja. Snimke nemam. Sećanja su izbledela. U kutiji od cipela, ispod gramatike engleskog i pravopisa srpskog jezika, čuvam, međutim, stari dnevnik. Čitam ga nakon previše godina, prepoznajem svoj neuredan rukopis. Ipak, ono što pamtim, nije ono što piše.
Bila sam četvrti razred osnovne škole kada sam počela da pišem svoj prvi dnevnik. Bio je žut i imao katanac na sebi. Imala ga je i moja dve godine starija sestra, ali je njen bio roze. Takođe uvek zaključan. Ali ključ isti. Nema mesec dana otkako sam ga, dvadeset godina kasnije, kao neku vremensku kapsulu, opet otvorila. Nisu u njemu bile tajne, ali jeste poneka kletva kojom sam upozoravala sestru da ga ne čita. Predostrožnost kao posledica
