Старац Жарко је целом селу позајмљивао новац, а вратили су му најгоре могуће: Паре за сахрану више од пола века чувао у коферу, а онда је приметио да га нема

У старој породичној кући живи сам, док су му у дворишту син Раде и снаја. "Знао сам да има новца, позајмљивао ми је кад год би ми затребало, али не само мени већ сваком коме је требало. Радим у Чачку и путујем сваког дана на посао рано а враћам се касно. Некада жена остане са њим у селу а некада крене са мном до града. Ништа Жарко није приметио до недеље, док није требало да идемо на неку свадбу у Црну Гору и када је пошао да нам донесе новац