Црногорска православна црква: Чији је манастир Острог

Предлог Закона о слободи вероисповести почетак је нове етапе политичких и верских односа Србије и Црне Горе.

BBC News 17.06.2019 | Марија Јанковић - ББЦ новинарк

U Podgorici je održan skup protiv predloga zakona o verskim zajednicama — Црногорци и православци - чије су цркве?

Две земље, једна призната и једна канонски непризната црква - сви имају мишљење о томе чији би манастир Острог требало да буде.

Јавна расправа Владе Србије и Црне Горе, али и српске и црногорске православне цркве довела је до тога да верницима вероватно није јасно у чију ће верску кућу убудуће улазити када буду ишли на Острог или друге манастире и цркве.

Повод је усвајање Предлога Закона о слободи вероисповести у Црној Гори.

Према овом законском оквиру, држава поново постаје власник свих верских објеката који су изграђени до децембра 1918. године, а били су државна својина.

„Одговор на питање - чији је манастир Острог - биће показатељ односа снага на терену&qуот;, објашњава за ББЦ на српском Мирољуб Јевтић, политиколог религије и професор на Факултету политичких наука у Београду.

„Црна Гора и српска црква у њој - те две ствари не иду заједно.

„То није верско или црквено, већ политичко питање до ког долази због тежње Црне Горе да одбрани идентитет и изгради нацију.&qуот;

Да ли држава улази у цркву

Нови Закон је на дневни ред, барем у јавности, вратио и полемику о аутокефалности Црногорске православне цркве.

Суштински, разлика између самосталности и аутокефалности цркве јесте то што аутокефалност подразумева - и постојање поглавара цркве, у овом случају патријарха.

У Црној Гори од 1993. постоји Црногорска православна црква, званично регистрована као невладина организација. Не признаје је ни једна канонска црква, али има подршку Кијевске патријаршије.

ЦПЦ за сада врши службу у неколико капела на Цетињу и једној цркви у Котору, али има претензије да преузме све цркве и манастире на територији Црне Горе које су у власништву СПЦ.

„Острог је највеће светилиште на Балкану, али су црквени односи између Србије и Црне Горе увек прожети политиком&qуот;, каже за ББЦ на српском верски аналитичар Жељко Ињац.

Он тврди да ће, ако се закон и усвоји, држава Црна Гора ће имати право да тражи увид у финансије СПЦ, а црква ће морати и да плаћа порез.

„То сада није случај, црква ни у Србији ни у Црној Гори не плаћа порез.

„Било је иницијатива да се то промени у Србији, али би то повлачило и реституцију и враћање одузете имовине, што је заправо супротан правац од овог у ком иде црногорски закон.&qуот;

У Европи су различито организовани односи између цркве и државе, па тако у Аустрији на пример, држава даје одређена средства цркви, додаје Ињац.

Професор Факултета политичких наука Мирољуб Јевтић се слаже да је „политика та која гради верске односе између две државе&qуот;.

„Од почетка одвајања Црне Горе од Србије, аутокефалност цркве се подразумевала као политички план.&qуот;

Ко још тражи аутокефалност?

СПЦ је у бившој Југославији практично држала „монопол&qуот; над свим православним верницима у земљи. Међутим, откад се Југославија распала, све јој теже полази за руком да одржи тај статус, јер новонастале државе желе да оснују „своје&qуот; православне цркве.

Македонска православна црква - Охридска патријаршија основана је још 1959, као аутономни огранак СПЦ, али је 1967. једнострано прогласила аутокефалност.

СПЦ, ни друге канонске цркве ту одлуку никада нису признале, али македонска држава третира МПЦ као легитимну. И она, као и ЦПЦ, има претензије на неке објекте СПЦ, а спор оптерећује и дипломатске односе између Србије и Македоније.

Хрватска православна црква вуче корене из Другог светског рата и времена Независне Државе Хрватске, када је ова верска организација била део напора квислиншких власти да избришу српски национални идентитет.

Покушај неколицине активиста да се ХПЦ обнови наишао је на противљење хрватских власти, које већ пет година одбијају да је региструју као верску заједницу. Број верника је занемарљив, али ХПЦ и даље ужива подршку дела хрватске екстремне деснице.

(Не)секуларне државе

И српски и црногорски политичари имали су мишљење о закону којим се регулише однос са црквом.

Александар Вучић је најавио да ће Србија преко Венецијанске комисије Савета Европе замолити да се не усваја Предлог закона о слободи вероисповести у Црној Гори јер, како је навео, није добар за српски народ и додао да би његово усвајање неминовно угрозило иначе добре односе две земље.

Министар спољних послова Србије Ивица Дачић у интервјуу Куриру каже да нико ко је ударао на цркве није прошао добро.

„Ово је последица тога што Црна Гора, у жељи да покаже црногорску државност, негира српство... Не могу да верујем да ће неко послати полицију да заузме Острог. Не могу да верујем да ће неки полицајац да се понаша као комунисти 1945, да освајају цркву&qуот;, казао је Дачић.

Мило Ђукановић је на страначкој конференцији најавио обрачун са СПЦ у Црној Гори и идеологијом стварања „Велике Србије&qуот;. Он сматра да је СПЦ чувар те идеологије.

„Захваљујемо председнику Вучићу за савете. Али га подсећамо и овим поводом да је Црна Гора суверена држава која самостално креира свој законодавни оквир, водећи рачуна о интересу сваког појединца и заједнице у целини&qуот;, гласило је саопштење Владе Црне Горе као одговор на изјаву Александра Вучића о жалби.

„Ми немамо, нити ћемо имати амбиције да утичемо на законодавну активност државе Србије, нити ћемо дозволити било коме, па ни Србији, да утиче на наше одлуке&qуот;, додаје се у саопштењу.