Кад навру сузе у пустињској оази
Политика 28.06.2019 | Милица Дидић
Некад ме баш стегне. Сећам се дана када су ми ујутру лиле сузе саме од себе, а и тренутка када сам престала да мислим о кући.- Шеике никада нећете срести на улици. Тешко ћете видети и човека на улици. Они који имају возе се у свом „нисан петролу” а они који немају чуче уплашено испред својих барака.
За Ал Аин сам чула када сам у својој „јоб оффер”, пословној понуди, на дну прочитала: Ал Аин, Абу Даби, УАЕ. Ал Аин је оаза Арапских Емирата, зелени град, град башти и паркова, град традиције и историје. Ипак, уколико сте одрасли у Србији или некој земљи са бујном вегетацијом, можда вам то зеленило нећи бити први утисак о граду. Ја сам прво видела непрегледне пустиње, песак који се котрља по улици и атмосферу боје прашине. Четврти град по величини у Уједињеним
