Црвена вертикала
Данас 03.07.2019 | Пише: Нада Кокотовић
Борка је била моја најдража пријатељица, још од 1980, блиска, важна, сродна, мила, дубока, једноставна, најзанимљивија, незамјењива.
Партнер у разговорима свих врста, од политике до умјетности, театра и назад. Црвена вертикала, забијена 10 метара у дубину. Не могу душом, не могу мозгом прихватити да није више ту. Кога да сада зовем у Београд и питам: како си Боркић, кога да сада слушам да казе: па људи, ви сте полудјели, побогу… како да сада уђем у њену кухињу да попијемо кафу, како да сада одем до Бирчанинове и да ме не дочека са: Надо моја мила… претужно, претешко, преболно. Борка моја
