Moje

Ipak, ponekad mi zasmeta glas pisca. Budući da znam tačno kako izgovara neke reči, dok pokušavam da se prepustim čitanju u osami, imam utisak da se gura da legne pored mene u krevet ili da sedne nepozvan za moj sto. Ima jedan, kad ga čitam, lepo ga čujem kako na mene sikće kroza zube. Pošto ne mogu da ga ućutkam, to ume da bude naporno. Pisaću o onome o čemu bi svaki pisac trebalo da ćuti; pisaću, dakle, o čitanju koje priziva pisanje, o putevima koji su vodili ka