У Србији разлике у приходима осетно веће него у ЕУ

Петина становника Србије с највећим приходима има, у просеку, 9,4 пута веће приходе од петине са најмањим приходима, показују подаци Европске статистичке службе.

Та разлика је мања у земљама ЕУ, где су приходи петине са највећим приходима у просеку пет пута већи од прихода петине са најмањим приходима.

Начин дистрибуције прихода и богатства у друштву одређује да ли и у којој мери појединци имају једнак приступ роби и услугама произведним унутар националне економије.

Једна од мера дистрибуције прихода је однос укупних прихода 20 одсто популације с највишим приходима и 20 одсто са најнижим приходима (тзв. однос квинтилног прихода).

У 2017. је однос квинтилног прихода у ЕУ био 5,1, објавио је Еуростат.

У чланицама ЕУ најмања неједнакост у приходима регистрована је у Чешкој и Словенији - 3,4, а коефицијент испод четири имају и Финска, Словачка и Белгија.

С друге стране, неједнакост је много већа у Грчкој, Летонији, Румунији и Шпанији, изнад шест, и у Литванији, изнад седам, а највећа је у Бугарској, где су приходи петине на врху нешто више од осам пута већи од петине која је по приходима на дну.

Од земаља ван ЕУ, наведени су подаци за Северну Македонију, Турску и Норвешку.

У Северној Македонији су приходи оних из квинтила на врху нешто више од шест пута већи од прихода оних из квинтила на дну, у Турској готово девет а у Норвешкој непуна четири пута.

(Бета, 19.07.2019)