"Čak mi nedostaje i komšinica koju nisam podnosila": Napustili su Srbiju za boljim životom, na jedno nisu računali, a to ih ubija

"Dođeš u prazan stan. Sačeka te tišina. U tuđini si. Među brojnim ljudima, a sam. Umoran da bi spremio hranu. Radiš, spavaš i ponekad jedeš. I fali ti zagrljaj. Neko da pita kako si. I najlakše bi bilo plakati. Ali ne. Mazge stisnu zube i osmehnu se. Sutra je novi dan za borbu". Ovako u nekoliko rečenica izgleda borba sa samim sobom nekoga ko je otišao preko u potrazi za boljim životom. U onom delu dana između posla i sna kada ti "sve fali". A na ovo niko ne računa