Siroti Akakije Akakijevič ili siroti mi

Uverili smo se da ne postoje (da kažem, rasplašili smo se) i rastreznili ili više volimo „sad“ i „ovde“. Možda smo i pohlepniji. Jedan šinjel ne iscrpljuje celokupan teret želja. Zato ne bacamo svoju sudbinu pod noge državnim službenicima pa se povampirimo, nego pakujemo kofere i hrlimo na druge kontinente. Tamo, u zemljama koje nam postaju domovine, uspevamo ili ne uspevamo. Umremo pa nas stave pod zemlju ili u urnu. To je to. Za razliku od sirotog Akakija