Исходиште самоће писца
Данас 10.08.2019 | Пише: Александра Ђуричић
САВРЕМЕНА СРПСКА ПРОЗА У досадашњем опусу истакнуте књижевнице Гордане Ћирјанић прича заузима значајно место, од њене прве збирке Веласкезовом улицом до краја (1996) у којој се суочила и са књижевним експериментом, али највећи домет постигла интимистичким, исповедним изразом који је изнедрио приче Ветар и Мали жути речник.
У њеном даљем стваралаштву збирка прича постала је обавезна. У ритмичном појављивању између романа излазиле су збирке Вечност је, кажу дугачка, Каприци и дуже приче, Кад сване, разлаз и Лудорије крај реке Стикс, објављена 2018. Приче су донекле остајале скрајнуте, штиво посвећенијих читалаца не само њеног књижевног стваралаштва у коме је прича потиснута неким чудним принципима комерцијализације по којима се више траже романи, а који су, морамо рећи, присутни
