Levičarski san
Danas 19.08.2019 | Piše: Svetislav Basara
Nikada više Kangilema nisam pogledao sumnjičavo, reče potom Stojković, jer mi je već sledećeg jutra, nakon prelistavanja međunarodne štampe – po dijagonali – kao svetlica puklo pred očima da je Kangilem apsolutno u pravu i da izuzimajući zaglavlja, grafički dizajn i vrstu pisma, između ultralevičarskih novina Le Figaro, Pravda, Suddeutsche Zeitung, Renmin Ribao, Times i Komunist zaista nema nikakve razlike, da se, štaviše, u Le Figarou mogao naći članak boljševičkiji od članaka u Pravdi, a u da u
Životni san levičara, cher maitre, reče mi tog dana Kangilem, reče Stojković – a danas su u svetu, pogotovo u Francuskoj, (čast retkim izuzecima) svi levičari, mada se pogrešno smatra da su u Francuskoj svi Jevreji ili masoni ili i jedno i drugo, što najčešće i jeste slučaj, ali ništa ne menja na stvari – san levičara je prosečan životni vek od 1.500 godina i ni trenutka nemojte sumnjati, reče Kangilem – a meni se kad čuh šta reče diže kosa na glavi, reče Stojković
