Miloš Crnjanski: Privlačnost nesreće

Čitao je stihove pred prepunom salom. U ono vreme u ondašnjoj Jugoslaviji, širom nje, održavali su se mitinzi poezije, književni susreti i bezbrojne literarne večeri. Kao po pravilu najbolji pesnici loše su govorili stihove dok su mediokriteti izmamljivali pljesak i od njih je publika tražila da recituju što duže. Miloš Crnjanski očigledno je želeo da se prisutnima dopadne, pa i on se, kako je to primetio Gustav Krklec „lako premetnuo u galamdžijskog kanarinca“.