Šta je prethodilo Vagneru
RTS 08.09.2019
Stoleće nakon Šekspirove smrti bilo je u modi da ljudi (inače duševno zdravi) ismejavaju pretenzije autora „Hamleta“ na intelektualnu ozbiljnost, te da objavljuju izdanja njegovih dela pravdajući ga u predgovorima zbog bezazlenosti i varvarizama, uz usrdnu molbu čitaocima da budu blagonakloni prema Viliju, jer je „stvarao vođen samo prirodom“ (izvesni Niklas Rou u izdanju Šekspirovih drama iz 1709. godine). A čak i danas, nekih 230 godina nakon smrti Johannesa Chrysostomusa Wolfgangusa Theophilusa, nađe se
Elem, istina o Šekspiru nikada nije zaboravljena – nikad je naime nisu dovodile u pitanje mase koje uredno iščitavaju poeziju, ali preskaču beleške, komentare i kritike. A da su mnoge mudre glave iz te svetine savršeno „na nivou“ kada je reč o Mocartu, dokazuje i činjenica da će Figaro ili Don Đovani privući auditorijum i kada druga dela ne mogu, mada se ne pamti nijedno sasvim zadovoljavajuće izvođenje neke od ovih opera. Rihard Vagner, kada bi se suzdržavao od
