Прајд караван обишао Србију - Како је одрастати као ЛГБТ особа ван Београда

Филип Вуловић одрастао је у Крагујевцу, а један од разлога због којих се из родног града преселио у Београд била је и његова сексуална оријентација.

„У малим градовима је увек битно шта ће комшија да каже&qуот;, каже Филип за ББЦ на српском и додаје да психички не би опстао у Крагујевцу.

„Одрастао сам у средини у којој се о ЛГБТ заједници говори искључиво у негативном контексту. Да бих обезбедио себи квалитетнији живот, доселио сам се у Београд&qуот;, објашњава он.

Сексуална оријентација често је разлог због ког ЛГБТ особе одлучују да се из мањег места доселе у Београд.

С идејом да се покаже да се борба за права ЛГБТ особа не води само у Београду, већ и у другим градовима широм земље, протеклих дана Србијом је прошао Прајд караван.

Караван је прошао кроз Крагујевац, Краљево, Ниш, Нови Сад, Суботицу, Врање и Зрењанин, али не и кроз Ваљево и Нови Пазар.

У Ваљеву се од шетње одустало, пошто су их грађани гађали лименкама, а у Нови Пазар нису ни отишли због претњи које су добили дан пре планиране шетње тим градом.

„Живот ЛГБТ заједнице у тим градовима је тежак, пошто је стигматизација много већа него у Београду&qуот;, каже Лука Божовић из Иницијативе младих за људска права.

• ЛГБТ и Балкан: Од забране до полуслободе
• Пета парада „Понос Србије“ у фотографијама
• Зашто је подршка ЛГБТ особама различита широм света

Какав је живот особа које су другачије сексуалне оријентације од хетерогене ван Београда?

Филип Вуловић каже да се током одрастања суочавао са предрасудама и проблемима - од тога да и сам мисли да са њим нешто није у реду, до суочавања са собом и породицом.

„Највећи проблем одрастања у Крагујевцу је аутохомофобија која настаје под притиском јавности.&qуот;

Каже да је одрастао у окружењу које је причало искључиво у негативном контексту о ЛГБТ заједници.

„И ја сам услед тога одрастао размишљајући како сам грешка, како сам лош.

„Тада сам био религиозан, па сам мислио да сам грешка природе и бога, размишљао сам како да се променим, како да се излечим, како ћу имати породицу да моји буду срећни и задовољни.&qуот;

Нарочито му је било тешко у основној школи. Имао је наставника историје „који је редовно на часовима држао антигеј лекције&qуот;.

• Два Прајда, геј премијерка, а проблеми исти
• Како ЛГБТ особа може да буде родитељ у Србији, ако није Ана Брнабић

„То је било врло трауматично, сви су се смејали - и ја, размишљајући како да се променим&qуот;.

У трећој години средње школе схватио је да не може да живи у тајности и да прича негативно о људима који су исти као он.

„Онда сам полако ту тему почео да приближавам породици, али не нагло - да седнем и кажем им - већ смо гледали филмове, серије, читали текстове, гледали Евровизију.

„Ти кораци су учинили велику ствар да су моји родитељи из пуког незнања, схватали да је то потпуно нормална и природна ствар.&qуот;

Караван је прошао и Врањем, а Анђела Стојановић, пореклом из тог града, није шетала пошто је морала да ради.

Она се са 19 година преселила у Београд, а један од разлога за то била је и сексуална оријентација.

У Врању се о ЛГБТ особама не говори, каже Анђела за ББЦ на српском.

„У Врању је то табу. Тек када сам се спремала да кренем за Београд и упознала будућу цимерку која је такође лезбејка, схватила сам да заправо у мом граду има много ЛГБТ особа.

„До тада сам знала само за једну жену са пијаце која је лезбејка. О томе се тамо не прича. Мислила сам да је она једина ЛГБТ особа у Врању&qуот;, каже Анђела.

Након тога је схватила да заправо и међу њеним познаницима има ЛГБТ особа, што није знала.

Током одрастања добијала је различите коментаре због облачења и понашања.

„Када сам рекла родитељима да сам лезбејка, наводно су били у реду с тим, али у Врању нико ни данас не зна осим њих.

„Они то крију као змија ноге.&qуот;

Анђела три године живи са девојком, а однедавно су и верене.

„Моји родитељи то не желе до коментаришу. Мајка се мање-више помирила са том чињеницом, била је и на прослави веридбе, али отац се није појавио, нити то жели да коментарише.&qуот;

• Невидљивост, насиље, страх, али и борба и храброст - живот ЛГБТ заједнице у Босни
• Црногорци немају ништа против ЛГБТ политичара

Тајни караван

Да ће Прајд караван обићи Србију била је тајна - због безбедности ЛГБТ особа које живе у тим градовима.

Међу онима који су шетали у Прајд каравану углавном су били само активисти.

Филип није шетао у каравану у свом родном граду, пошто је тог дана имао испит, али је након догађаја у Крагујевцу на друштвеним мрежама видео низ негативних коментара.

„Коментарисали су и људи које познајем, па ми је то било страшно.&qуот;

На самом догађају тога није било, јер се није ни знало да ће се одржати.

„Људи нису знали шта се дешава. Тек је после кренула лавина када су објављене вести да је караван посетио Крагујевац.

• Бармен легендарног геј бара Стонвол: Млади ЛГБТ људи у Србији треба да се држе заједно
• Побуна која је променила милионе живота

„То је и била наша поента - да објавимо фотографије, да се види да је Крагујевац био шарен и да се људима стави до знања да се загребала површина конзервативног окружења какав је Крагујевац.&qуот;

И Никола Планојевић се из Краљева којим је прошао караван, одселио због сексуалне оријентације.

Каже да су овакви скупови врло важни јер је „ЛГБТ особама изузетно тешко да живе у мањим срединама, пошто не постоји никаква подршка&qуот;.

„Мислим да се ситуација променила данас у односу на време када сам ја одрастао. Ја нисам добијао подршку нити информације о томе ни од кога&qуот;, прича Никола.

Кроз самопроналажење је пролазио сам, а када је схватио ко је и када се помирио са сексуалношћу имао је пордшку пријатеља и породице.

„То је мало другачије у односу на оно што људи генерално доживљавају у мањој средини.&qуот;

За ралику од њих, Лука Божовић био је део каравана који је посетио Крагујевац, који је његов родни град.

Каже да је идеја била да се покаже да и у свим другим градовима у Србији може да се говори о овој теми и да буде права подршка ЛГБТ особама које тамо живе.

Њихове активности су углавном јавне, али је у овом случају било другачије.

„Овога пута смо желели да направимо караван који ће на неки начин изненадити људе и пружити подршку ЛГБТ особама које живе широм Србије.&qуот;

Парада поноса у Србији први пут је организована 2001. у Београду уз много инцидената.

Београд данас има две параде - у јуну и септембру.

Осим у Београда, и Нови Сад је ове године добио свој Прајд.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 09.13.2019)