Религијско насиље над децом и омладином
Данас 27.09.2019 | Пише: Златко Паковић
Шта је у одговорима које подастиремо – оно што је, заправо, научени одговор нашег друштвеног окружења, пожељан одговор нашег религијског и/или културног миљеа, а шта је у њему, ако га уопште ту има, наш лични одговор, наша лична жеља, оно што бисмо доиста волели да јесте наш одговор, уколико се, дакако, уопште усуђујемо да волимо и желимо?
У којој мери људи олако испаљују – баш тако, као метке – одговоре на које су дресирани, које су неупитно набубали, под терором објављене, ничим изазване, с неба исисане истине, најјасније се увиђа, наиме осећа, у мржњи коју међусобно шире Срби православци, Хрвати католици и Бошњаци муслимани, упркос томе што им је исти језик матерњи, етничко порекло истоветно, фолклор сличан као јаје јајету, и што, на крају крајева, верују у истог Бога, творца неба и земље,
