Slušalice u ušima ili kako smo prestali da pričamo sa neznancima
RTS 02.10.2019
Ne tako davno, u vozovima, autobusima i avionima, nepoznatim saputnicima otvarala se duša. Naravno, ne baš svakome, ali onim putnicima koji ulivaju poverenje, od Beograda do Požege ili Zlatibora prepričavale su se sudbine. U klackanje prugom od prestonice do Bara uspevale su da se uguraju priče o više generacija jedne porodice. Pozajmljene novine od osobe do vas prekraćivale su duge letove, ali više je to činio iskren razgovor o nepravdi u familiji. To više nije tako.
Autobuska stanica u Čačku, kasno posle podne jednog od poslednjih jesenjih dana sa letnjom temperaturom. U autobusu za Beograd mahom mladi jer novi semestar samo što nije počeo. U dnu autobusa, na sedištu 37 lepa devojka sa dugom smeđom kosom u veliki ranac nežno gura tašnu. Iz nje uzima mobilni telefon i slušalice i pre nego što je stigla da ih stavi u uši pojavljuje se grupa stranaca – žena srednjih godina i mladić i devojka, oboje visoki i vedrog duha.
