Неки су и награђени за злочин на Ибарској
Данас 02.10.2019 | Пише: Вук Драшковић
Ауторски текст лидера Српског покрета обнове поводом двадесет година од атентата у коме су погинула четворица чланова те странке Била је недеља, а 3. октобар 1999. Камионом ДБ, натовареним песком, на Ибарској магистрали, убијени су мени најближи у СПО-у, са којима сам пошао на излет, на Равну Гору.
Веселин Бошковић, Звонко Осмајлић, Драган Вушуровић, Вучко Ракочевић. Док су горели и умирали, један човек у тренерци, а очи су му скривале тамне наочаре, јављао је, некоме, моторолом: „Ђубре је живо!“ Повређен, али неким чудом преживео, у шоку, мислио сам да се та порука односи на возача камиона-убице. Касније ћу препознати тог човека. Био је то генерал полиције Бранко Ђурић, а „ђубре“ које нису убили био сам ја. Сва истраживања показивала су да је, тада, СПО
