Izbori na Kosovu: Ko je ko na političkoj sceni

Izbori na Kosovu možda jesu vanredni, ali vodeći igrači na političkoj sceni sada su već veoma - redovni.

Dvocifreni rezultat predizborne procene prognoziraju za četiri liste: Demokratski savez Kosova, Samoopredeljenje, Demokratsku partiju Kosova i Alijansu za budućnost Kosova.

Gotovo bez obzira da li u ovaj izborni ciklus ulaze iz statusa vladajuće ili opozicione, stranke definišu manje-više slične probleme kosovskog društva - od korupcije i vladavine prava, do ekonomije i otvaranja radnih mesta za mlade koji masovno odlaze.

Naizgled nijanse dele vodeće kosovske stranke i u odnosu prema pitanju taksi koje je odlazeća vlada Ramuša Haradinaja uvela na robu iz Srbije i nastavku dijaloga o statusu Kosova.

BBC na srpskom predstavlja vam četiri ključne liste na predstojećim vanrednim parlamentarnim izborima.

• Tri stvari koje treba da znate o izborima na Kosovu
• Srpska lista za BBC - O Radoičiću, izborima, vodi i hrani u Mitrovici i najbitnijem čoveku za Kosovo
• Vanredni parlamentarni izbori na Kosovu 6. oktobra
• Haradinaj podneo ostavku, izbori na vidiku

Demokratski savez Kosova (LDK)

Kada krajem decembra ove godine partija Ise Mustafe bude obeležavala tri decenije postojanja, najstarija stranka na Kosovu veruje da će to činiti sa pozicije vladajuće partije.

Sa postera na zidu sale u stranačkoj centrali svoje političke naslednike „posmatra" Ibrahim Rugova, lider kosovskih Albanaca 90-tih godina 20. veka.

Sa savršenim američkim akcentom engleskog, portparol LDK Besijan Mustafa objašnjava za BBC na srpskom da je problem Kosova nedovoljno brz rast ekonomije.

„Ključno pitanje za narod Kosova je vladavina prava - od jednakog odnosa prema kompanijama, državne pomoći, do jednakog tretmana ljudi pred zakonom, uslugama države.

To je glavni razlog i zašto mladi imaju jako nizak nivo poverenja u državu i veliki broj njih glasa nogama - odlazi iz zemlje."

Zbog toga nikako ne žele da formiraju vlast sa Demokratskom partijom Kosova.

„Dvaput smo bili sa njima u koaliciji i dvaput su izigrali naše poverenje - teško je ubediti naše članove u novu saradnju.

Oni su na vlasti već dve decenije - to što nema ekonomskog napretka i nade za mlade rezultat je onoga što su oni radili, kao i to što su posle 30 godina pokvarili naše odnose sa zapadnim prijateljima Kosova."

Potencijalni postizborni savez najstarije stranke sa izrazito mladim pokretom Samoopredeljenje za Mustafu je spoj levog i desnog umerenog političkog centra.

„Naša kandidatkinja za premijerku Vjora Osmani je najmlađa među kandidatima, a naša lista je daleko mlađa u proseku od svih ostalih - ne stoji da smo mi najstariji sem po tradiciji.

Kad je Rugova osnovao LDK, bio je u drugoj polovini tridesetih - kao Osmani ili ja", kaže Mustafa dok mu na reveru sakoa stoji bedž sa Rugovinim likom.

Stranka je u svojoj istoriji imala tri lidera - Rugovu, Fatmira Sejdiua i Isu Mustafu, a sva trojica nalazila su se na rukovodećim funkcijama kosovskih vlasti.

Sva trojica učestvovala su i u različitim formama dijaloga sa Srbijom, za koji Besijan Mustafa kaže da njegova stranka želi da se nastavi, ali ne daje jasan odgovor na pitanje šta će LDK učiniti sa taksama na robu iz Srbije, bez čijeg ukidanja Beograd tvrdi da se neće vratiti za pregovarački sto.

„Ne možete dolaziti za pregovarački sto sa prethodno postavljenim uslovima - mi smo uvek sa Srbijom pregovarali kao ravnopravni partneri i očekujemo da Srbija sa nama pregovara kao sa ravnopravnim partnerima.

Takse su sada realnost, ne možete ništa učiniti sa prošlošću, ali ako krenete sa uslovima - nikad do dijaloga nećemo doći", kaže Mustafa.

Demokratska partija Kosova (PDK)

Za političko čedo sadašnjeg predsednika Kosova Hašima Tačija biće ovo drugi izborni ciklus u koji ulazi bez svog osnivača na čelu.

Kada je Tači izabran za predsednika, morao je da napusti vođstvo svoje partije koju je preuzeo Kadri Veselji, još jedan od komandanata nekadašnje Oslobodilačke vojske Kosova.

U prethodnom mandatu PDK je činio vladajuću većinu sa strankom Ramuša Haradinaja vodeći neke od ključnih resora u vladi, a Veselji je bio na funkciji predsednika Skupštine Kosova dok je sada kandidat za mesto premijera.

„Ključno pitanje je što naši mladi ljudi stoje u redovima pred ambasadama i čekaju da napuste zemlju - izgubili su veru da ovde imaju perspektivu", kaže za BBC na srpskom Valjdete Idrizi, kandidatkinja PDK za poslanicu u Skupštini Kosova.

Na optužbe opozicije da je upravo PDK trebalo da to promeni i ne dozvoli da Kosovom zavlada korupcija, Idrizi kaže da je ta stranka to i činila.

„Borba sa korupcijom nije krenula pred ove izbore, budući premijer Kadri Veselji započeo je tu borbu u redovima svoje stranke smenjujući i ministre jer su bili optuženi za zloupotrebu funkcije."

Tvrdi i da se u PDK ne bave činjenicom da ih potencijalni koalicioni partneri otpisuju sa liste za saradnju.

„To su sve govorili i pre prethodnih izbora - uvek je bilo crvenih linija, ali od njih posle kampanje nije bilo ništa."

Bave se u stranci Kadrija Veseljija i taksama na robu iz Srbije, ali ne daju jasan odgovor da li će, kada i kako biti ukinute.

„Idrizi: Ne želim da govorim da li se radi o danima ili nedeljama, ali jasno je da će postojati reciprocitet.

BBC: Šta je za vas reciprocitet?

Idrizi: Srbija je sprečavala da Kosovo postane član Uneska - ako ne počne da se ponaša kao partner, tu će biti reciprociteta, a naša vlada će sve buduće odluke donositi u saradnji sa zapadnim saveznicima."

Kadrija Veseljija, nekadašnjeg prvog čoveka tajne službe ŠIK, predsednik Srbije Aleksandar Vučić označio je kao „pravog gospodara Kosova" - u negativnom kontekstu.

„To je njihova strategija, kao i strategija nekih političkih protivnika - da njegovim imenom plaše građane.

Mislim da ga se ljudi ne plaše - ja sam radila sa kabinetom predsednika Skupštine i videla sam ljude koji ga se ne plaše", zaključuje Idrizi.

Samoopredeljenje

U prištinskim prostorijama Samoopredeljenja teško je sresti nekog starijeg od 30 godina - mladi aktivisti ove organizacije koja prerasta iz pokreta u stranku pripremaju predizborne akcije.

Njihov lider Aljbin Kurti vodio je organizaciju osnovanu 2005. godine kroz razne faze - od protivnika pregovora o statusu Kosova, inicijativi za ujedinjenje sa Albanijom, do suzavca u parlamentu Kosova.

Danas procenjuje da ima dobre šanse da bude prvi na izborima i navodi dva ključna problema na Kosovu.

„To su dve reči koje na engleskom počinju slovom J - pravda i posao (justice, jobs).

Moramo spasiti našu Republiku da ne postane potpuno zarobljena država - PDK je stranka koja je posle Deklaracije o nezavisnosti izgubila sebe kao partiju, ali je zauzela državu pa ih moramo poslati u opoziciju da bismo privukli investicije i borili se sa kriminalom", kaže Kurti za BBC na srpskom.

Za svog partnera vidi stranku Ise Mustafe, sa kojom su koordinirali korake u opoziciji, ali nisu uspeli da dogovore i predizbornu koaliciju.

„Kada ja dobijem mandat da sastavim vladu, LDK će biti naš izbor - osim ako u toj stranci ne prevlada krilo koje će iz straha odabrati PDK umesto nas.

Treba nam stabilna vlast i ne bih bio zadovoljan sa minimalnom većinom gde bih morao svake nedelje da razmišljam da li će mi vlada biti oborena."

I dok se broj glasača Samoopredeljenja udvostručio između izbora 2014. i 2017. godine, zbog svojih stavova Kurti nije bio poželjan partner na Zapadu.

„Sastao sam se sa američkim ambasadorom tri puta od poslednjih izbora - a prethodno tri godine nisam imao takvih sastanaka.

Ambasador Kosnet toliko glasno kritikuje nepotizam, organizovani kriminal toliko kritikuje ove pojave u društvu, da čak i mi u Samoopredeljenju pomalo zaostajemo za njim", kaže Kurti uveren u stranački uspeh.

Kurti tvrdi da će politika njegove vlade biti u potpunom kontrastu sa dosadašnjom.

„U prvoj nedelji, planiram da počnem dijalog sa Srbima sa Kosova - i to ne dijalog pomirenja, Srbi iz Gračanice nisu ništa učinili ni meni ni Kosovu, već dijalog za razvoj koji će nas dovesti do saradnje u društvu.

Prema Srbima sa Kosova, ja nisam prvo Albanac već građanin ove države."

Najavljuje da će lično voditi dijalog sa Beogradom, ali uz opoziciju u timu.

„U prvom mesecu, moram da pregledam šta je sadržaj 33 sporazuma koji su postignuti tokom sedam godina dijaloga - šta je dogovoreno, šta je ispunjeno, a šta nije.

Neću time biti opsednut, ali kad pokrećete auto, uvek bacite pogled u retrovizor i proverite kakav je put ispred vas, pripremite se za dijalog", kaže Kurti i dodaje da bi dijalog mogao biti pokrenut i pre izbora u Srbiji, ali da ne treba postavljati rokove.

Na pitanje hoće li ukinuti takse na robu iz Srbije, odgovara svojim rešenjem.

„Takse neću ukinuti u prvom danu ili prvoj nedelji, ali ću ih u prvom mesecu zameniti merama reciprociteta prema Srbiji."

Alijansa za budućnost Kosova (AAK)

Ramuš Haradinaj čelo svoje političke stranke nije napuštao ni kada je u dva navrata odlazio pred različite sudove za ratne zločine u Hagu, podnoseći oba puta ostavke na mesto premijera Kosova.

Ove vanredne parlamentarne izbore izazvao je upravo on, svojom ostavkom.

Njegov stranački zamenik Ahmet Isufi kaže da posao koji su želeli da ostvare u vladi nije dovršen.

„Ključno pitanje za Kosovo je ekonomski razvoj - potrebne su nam reforme zakona koje će dati prostor malim privrednicima.

Takođe, da bismo se borili sa organizovanim kriminalom, potrebna nam je reforma pravosuđa - do sada smo im povećali plate da bismo smanjili korupciju."

Isufi dosadašnje partnere, stranku Kadrija Veseljija, sada naziva najmanje verovatnim partnerom, uz dodatnu ogradu da AAK nema „crvene linije".

„Isufi: PDK je stranka koja je godinama na vlasti i odgovorna je za uspostavljanje korumpiranog sistema na Kosovu.

BBC: Ali niste zbog korupcije srušili vašu vlast sa PDK?

Isufi: Imali smo samo jednu mogućnost da formiramo vlast - bilo je to sa PDK, a premijer Haradinaj doneo je mnoge promene na Kosovu."

Među pozitivne promene, Isufi ubraja i takse na srpsku robu za koju kaže da su pozitivno uticale na rast kosovske privrede od 4,6 odsto.

„Uklonićemo takse kada Srbija prizna Kosovo.

Mi jesmo za dijalog, ali za dijalog sa rezultatima - ne možemo razgovarati sa susednom državom ako nismo jednaki i ne priznajemo se međusobno."

Zbog toga, stranka Ramuša Haradinaja najavljuje da neće menjati svoj stav koji je do sada nailazio na nerazumevanje i u zapadnim ambasadama u Prištini.

„Nećemo biti ni deo koalicije koja bi eventualno ukinula takse, a naša prva odluka biće da od naših međunarodnih partnera zatražimo da povećaju pritisak na Srbiju da prizna Kosovo.

Mi donosimo samostalne odluke, mada su dobrodošli saveti koji dolaze i od Sjedinjenih Država i od Evropske unije", kaže Isufi.

Jedanaest godina nakon proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo više od 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 116 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 10.03.2019)