Izvini, Kijanu, za neodgledan Matriks

Toliko za sada o Pajtonovcima. Za čitavu moju generaciju, 5. oktobar 2000. godine je počeo da se dešava još u septembru. To je kao jedan dugačak dan kog se sećate po dobroj neispavanosti. Najpre sam otišao na jednu žurku gde se ama baš niko nije muvao, svi smo sedeli kao u nekom političkom komitetu i pričali samo o politici, o tome kako ćemo i šta ćemo. Sećam se, neko je preglasno pustio Rundekov „Apokalipso“, a glas je rekao: „LJudi, jeste vi normalni, pa nas će